Lider holandske krajnje desnice Gert Vilders srušio je juče vladajuću koaliciju, računajući na to da će vanredni izbori fokusirani na imigraciju donijeti pobjedu na biralištima i ostvarenje njegove višedecenijske ambicije da preuzme najvišu političku funkciju.
Populistički poslanik uzdrmao je juče političku scenu povlačenjem ministara svoje stranke iz vlade. On je optužio koalicione partnere da ne podržavaju dovoljno njegovu oštru antiimigrantsku politiku.
Međutim, premijer Dik Šof, nezavisni političar, optužio je Vildersa za neodgovornost, dok su ostale koalicione stranke negirale da su uskratile podršku Vildersu, navodeći da su čekale konkretne predloge od ministra za migracije iz redova njegove Stranke za slobodu (PVV).
Ministri iz PVV-a napustiće vladu, a ostale stranke će nastaviti da funkcionišu kao tehnička administracija sve do izbora, koji se vjerovatno neće održati prije oktobra.
Rojters piše da nezadovoljstvo zbog migracija i visokih troškova života podstiče krajnju desnicu i produbljuje podjele u Evropi, u trenutku kada joj je potrebno jedinstvo da bi se efikasno suočila s neprijateljskom Rusijom i nepredvidivim, borbenim predsjednikom SAD Donaldom Trampom.
“Posljednjih dana sam više puta poručio liderima stranaka da bi pad vlade bio nepotreban i neodgovoran”, rekao je Šof nakon vanredne sjednice kabineta sazvane povodom Vildersove odluke.
“Suočavamo se s velikim izazovima, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom planu, koji zahtijevaju odlučnost”, dodao je, prije nego što je podnio ostavku kralju Vilemu Aleksandru.
Mogućnost novih izbora vjerovatno će odložiti donošenje odluke o povećanju izdataka za odbranu i znači da će Holandija imati samo tehničku vladu kada ovog mjeseca bude domaćin samita lidera NATO-a.
Vilders je rekao da nije imao izbora osim da napusti koaliciju.
“Predložio sam plan za zatvaranje granica za tražioce azila, njihovo protjerivanje i zatvaranje prihvatnih centara. Zahtijevao sam da se koalicioni partneri na to obavežu, što nisu učinili. Nisam imao drugog izbora osim da povučem podršku ovoj vladi”, rekao je novinarima. “Zalagao sam se za najstrožu azilantsku politiku, ne na propast Holandije”.
Kazao je da će predvoditi PVV na novim izborima i izrazio nadu da će postati sljedeći premijer.
“Dogovorili smo se da će Holandija postati najstroža u Evropi (po pitanju imigracije), ali sada zaostajemo i nalazimo se pri samom dnu”, rekao je novinarima.
Neki analitičari smatraju da bi, uprkos pomaku Evrope udesno, njegov plan ipak mogao da se obije o glavu.
Rojters piše da ankete pokazuju pad popularnosti PVV-a otkako je ušao u vladu te da će, čak i ako ostane najveća stranka, formiranje koalicije biti teško u duboko polarizovanoj zemlji. Opozicione stranke odbijaju saradnju s Vildersom, a njegov iznenadni potez juče je razljutio i zbunio političke partnere.
Politikolog Joep van Lit sa Radboud univerziteta u Nimegenu rekao je da su izbori sada najvjerovatniji krajem oktobra ili u novembru. Čak i tada, zbog rascjepkane političke scene, formiranje nove vlade moglo bi potrajati mjesecima, ocjenjuje Rojters.
Ostaje da se vidi da li će desničarski glasači doživjeti razvoj događaja kao Vildersov neuspjeh da svoje predloge pretvori u stvarnost, ili će pak zaključiti da mu je potreban snažniji mandat da bi sproveo svoju volju, rekao je Van Lit.
Simon Otjes, docent holandske politike na Univerzitetu u Leidenu, rekao je da je PVV vjerovatno izračunao da će se sljedeći izbori posmatrati kao referendum o imigracionoj politici, “jer znaju da bi u tom slučaju pobijedili”.
Stanovnica Amsterdama Mišel ten Berhe izjavila je za Rojters da se nada “da ćemo “na novim izborima izabrati vladu koja će biti umjerenija”.
Međutim, cvjećar Ron van den Hogenband iz Haga rekao je da očekuje da će Vilders izaći kao pobjednik i preuzeti kontrolu nad parlamentom “kako bi mogao da radi ono što radi Tramp, kao i druge evropske zemlje gdje krajnja desnica preuzima vlast”.
Vilders je pobijedio na prošlim izborima u novembru 2023. s neočekivano visokih 23 odsto glasova.
Prema anketama, njegova stranka sada ima oko 20 odsto podrške, otprilike koliko i savez Laburista i Zelenih, koji je trenutno drugi po snazi u parlamentu.
Vilders je prošle sedmice zatražio hitnu podršku za svoj plan od deset tačaka koji uključuje zatvaranje granica za tražioce azila, vraćanje sirijskih izbjeglica i zatvaranje prihvatnih centara. On je, takođe, predložio protjerivanje migranata osuđenih za teška krivična djela i pojačanje graničnih kontrola.
Migracija je godinama tema koja dijeli holandsku politiku. Prethodna vlada, koju je predvodio sadašnji generalni sekretar NATO-a Mark Rute, takođe je pala nakon neuspjeha da postigne dogovor o ograničenju imigracije.
Vilders, provokativni političar koji je 2016. osuđen za diskriminaciju Marokanaca, nije bio dio posljednje vlade.
Koalicioni sporazum sa tri druge konzervativne stranke uspio je da postigne prošle godine tek nakon što je pristao da ne postane premijer. Umjesto toga, kabinet je predvodio neizabrani Šof, karijerni državni službenik.
