Izaslanik Kijeva ocijenio je nedostatak teškog naoružanja iz Njemačke kao „sramotu za ulazak u istoriju“, prenosi RT.
Ambasador Ukrajine u Njemačkoj, Andrej Melnik, kritikovao je u nedelju nedostatak snabdevanja teškim oružjem iz Berlina kako bi podržao Kijev u njegovoj borbi protiv Moskve, optužujući njemačke vlasti da odbijaju da isporuče čak i „staru“ opremu zemlji.
„Njemačka vlada cinično odbija da nam isporuči čak i stare tenkove Leopard-1 i IFV Marder“, naveo je Melnik u objavi na društvenim mrežama, označivši takvo ponašanje „sramotom koja će ući u istoriju“.
Ove izjave su usledile dan nakon što je predsjednik ukrajinskog parlamenta Ruslan Stefančuk posetio Nemačku, očigledno da bi prikupio podršku za isporuku teškog naoružanja. Govoreći uoči sastanka sa njemačkom ministarkom odbrane Kristin Lambreht u petak, Stefančuk je rekao da bi brza „snabdevanje Ukrajine najsavremenijom opremom” pomogla da se približi „zajednička pobjeda” nad Rusijom.
„Ne isključujem da dobijemo podmornice iz Njemačke, jer smo spremni da postanemo istočna odbrambena granica za cijelu Evropu“, rekao je Stefančuk. Kasnije u toku dana, ponovio je očekivanja Kijeva da će mu Njemačka obezbjediti i oklopna vozila Marder i tenkove Leopard, što je Dmitrij Kuleba, najviši ukrajinski diplomata, opisao prošlog mjeseca kao „san“ Kijeva.
Melnik je više puta napadao njemačko rukovodstvo zbog navodnog nedostatka podrške Berlina Ukrajini u tekućem sukobu sa Rusijom. On je takođe pokrenuo ogorčen lični napad na njemačkog kancelara Olafa Šolca zbog njegovog odbijanja da poseti Kijev kako bi pokazao solidarnost sa Ukrajinom.
„Igrati uvređenu jetru ne zvuči baš državnički“, rekao je Melnik dok je Šolc odbio da posjeti Kijev, navodeći kao razlog odluku Ukrajine da sredinom aprila odbaci njemačkog predsednika Franka-Valtera Štajnmajera. Dok je Štajnmajer trebalo da poseti glavni grad Ukrajine zajedno sa drugim visokim evropskim političarima, ukrajinske vlasti su rekle da on tamo „nije poželjan“, optužujući ga da neguje previše dobre odnose sa Moskvom.
Rusija je napala susjednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredovanje Njemačke i Francuske osmišljeni su da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtjevao od Ukrajine da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dvije republike.
