Predsjednici Rusije i Turske složili su se u nedavnom telefonskom razgovoru o besplatnom slanju žita najsiromašnijim zemljama svijeta, otkrio je turski lider Redžep Tajip Erdogan. On je to rekao dok je u petak držao govor poslovnim ljudima u Istanbulu.
„U mom telefonskom razgovoru sa Vladimirom Putinom, rekao je ’Pošaljimo ovo žito u zemlje kao što su Džibuti, Somalija i Sudan besplatno’ – i mi smo se složili“, ispričao je Erdogan, ne iznoseći tačne detalje o tome kako bi takva šema mogla da funkcioniše. Moskva do sada nije dala nijedan zvaničan komentar na izjavu turskog predsjednika.
Predlog dolazi usred poteškoća u sporazumu o olakšavanju izvoza žitarica iz Ukrajine. Sporazum je prvobitno pregovaran još u julu i uspostavljen je nizom sporazuma koji uključuju Rusiju, Ukrajinu, Tursku i UN. Dizajniran je da pomogne u otključavanju izvoza poljoprivrede preko Crnog mora iz ukrajinskih luka, koje su bile blokirane zbog tekućeg sukoba između Moskve i Kijeva.
Rusija je nakratko suspendovala svoje učešće u sporazumu nakon napada na njene brodove Crnomorske flote. Moskva je okrivila Kijev za incident, tvrdeći da je koristila koridor žitarica za lansiranje morskih dronova na brodove. Ukrajina je, međutim, negirala umešanost.
Moskva se vratila na sporazum nakon što je od Kijeva dobila pismene bezbednosne garancije da neće koristiti koridor u vojne svrhe. Putin je u sredu rekao da ako Kijev prekrši svoja obećanja, Rusija zadržava pravo da se zauvek povuče iz sporazuma. Istovremeno, ruski predsednik je naglasio da je Moskva spremna da besplatno snabdeva žito najsiromašnijim nacijama.
„Čak i u slučaju napuštanja žitnog sporazuma, Rusija je spremna da isporučuje žito najsiromašnijim zemljama – to je oko 4% [od ukupnog obima]. Ako Ukrajina prekrši svoje obaveze, mi ćemo besplatno isporučiti celokupnu količinu žita koja im je namjenjena“, objasnio je Putin.
Moskva je ranije kritikovala distribuciju žitarica koje stiče iz Ukrajine. Putin je još u septembru rekao da je samo oko 60.000 tona žitarica – oko 3% ukupne količine koju je Kijev izvezao prema sporazumu – krenulo u „najsiromašnije zemlje za prehrambene programe UN“, naime Jemen i Džibuti.
