Ukrajinske izbeglice koje beže od posledica sveobuhvatne ruske agresije čine lavovski deo onih koji se prijavljuju za privremenu zaštitu u Norveškoj.
O tome, kako navodi „Evropska istina”, svedoče najnoviji podaci norveške kancelarije za imigraciju, objavljeni u petak.
Norveška je 2022. primila 40.750 zahteva za azil, što je novi rekord, nakon što je najveći broj zahteva (31.150) bio 2015. godine, na vrhuncu evropske migracione krize.
Najviše ovih zahteva su zahtevi za privremenu kolektivnu zaštitu od izbeglica iz Ukrajine – 34.487. Još 386 takvih zahteva su poslali državljani drugih zemalja. Ukupno, tokom 2022. godine, norveške vlasti su odobrile 33.554 zahteva.
Broj tražilaca azila u Norveškoj nije porastao samo zbog ukrajinskih izbeglica – povećan je broj zahteva iz drugih zemalja. Takvih pojedinačnih prijava bilo je 5517 – ovo je maksimum od 2015. godine.
Najviše pojedinačnih zahteva za azil podneli su državljani Sirije (1591), zatim Avganistana (516), Eritreje (325) i Rusije (294). Odobreno je 1105 takvih prijava.
Kao rezultat povećanja azilanata u Norveškoj, broj ljudi koji žive u centrima za privremeni smeštaj dramatično se povećao 2022. godine – sa dve na devet hiljada.
Kako je saopšteno, u prvih deset meseci 2022. godine u Evropskoj uniji je podneto skoro 790.000 zahteva za azil, što je 54 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
