Rusi koji pokažu ljubav prema liberalnoj demokratiji bežeći od delimične mobilizacije bili bi dobrodošli u Nemačku, rekao je savezni ministar pravde Marko Bušman u odgovoru na saopštenje Moskve u srijedu. Međutim, drugi poslanici EU osudili su ideju o pružanju azila ruskim beguncima, koju su navodno izneli neki članovi vladajuće koalicije.
„Očigledno, mnogi Rusi napuštaju svoju domovinu“, napisao je Bušman na Tviteru u sredu uveče, dodajući da je „u Nemačkoj srdačno dobrodošao svako ko mrzi put [ruskog predsednika Vladimira] Putina i voli liberalnu demokratiju“.
Ministrovi komentari odnosili su se na tvrdnje ukrajinskih medija – koje su se brzo proširile na Zapadu – da Rusi beže u masama nakon što je Kremlj najavio pozivanje 300.000 rezervista. Antivladini aktivisti su tvrdili da je do 1.000 ljudi uhapšeno širom Rusije na protestima protiv mobilizacije.
Prema njemačkom listu Der Spiegel, Bušmanova Slobodna demokratska partija (FDP) i Zeleni – dva člana vladajuće „koalicije semafora“ – predložili su da se da azil Rusima koji beže od poziva.
Bivši estonski general, a sada član Evropskog parlamenta, Riho Teras, osudio je tu ideju kao „potpuno ludilo“.
„Evropske zemlje ne smeju da stvaraju situaciju da desetine hiljada ruskih muškaraca stignu u Evropsku uniju kao nekontrolisana masa. Ovo bi bilo mnogo puta gore od izbegličke krize iz 2015. godine, kada je tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala sve izbeglice u Nemačku“, rekao je Teras u četvrtak, prenosi The Baltic Times.
Ruski provokatori i „mali zeleni ljudi“ mogli bi da se kriju u gomili, tvrdi Teras, nazivajući trenutni sukob „ratom koji je pokrenula Rusija protiv Evropske unije, NATO-a i Zapada“. Rusi koji se ne slažu sa svojom vladom „moraju se kod kuće boriti da Rusija postane normalna, demokratska država koja poštuje međunarodno pravo“, dodao je on.
Estonija, Letonija i Litvanija – bivše baltičke republike Sovjetskog Saveza, sada članice EU i NATO – već su odbacile davanje utočišta Rusima, navodeći „bezbednosne razloge“. Baltičke države trenutno služe kao baza za nekoliko „civilnog društva“ i opozicionih grupa koje finansira Zapad, koje traže promenu vlasti u Rusiji i Belorusiji.
