Zemlje u razvoju lobiraju za pravedniji pristup tretmanima nego što su imali tokom COVID-19, dok globalni razgovori počinju o izradi novih zdravstvenih pravila za borbu protiv pandemija.
Ali oni se brinu da su izgledi za povoljan ishod zakazanih 18 meseci pregovora u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) već suprotstavljeni njima, jer im nedostaje pregovaračka moć bogatijih zemalja.
Južna Afrika, Pakistan i Indija bile su među zemljama koje su podnele zvanične zahteve tokom prva tri dana pregovora, koji su završeni u sredu, da pokušaju da osiguraju da proces bude inkluzivan.
Taj izazov je „veoma zastrašujući“, rekao je ambasador iz zemlje u razvoju koji je tražio da ne bude imenovan. „Napredne zemlje imaju potrebne resurse i mogu sebi priuštiti da ih pokriju, a mi ne možemo“, rekao je on.
Zemlje su se složile da šestočlano telo preradi prvobitni nacrt sa ciljem da pregovori o toj verziji počnu u februaru sledeće godine, saopštila je SZO u saopćenju kasno u sredu.
Zatim, predstoji više od godinu dana teških pregovora o novom dokumentu, sa dogovorom za cilj do maja 2024. Jedan diplomata je procenio da će samo razgovori trajati do 400 sati.
Relativna pregovaračka moć zemalja je značajna jer će pitanja pravičnosti – uključujući pristup vakcinama i lekovima i pozive na transparentnost u poslovanju vlada sa farmaceutskim kompanijama – biti u središtu razgovora.
Šef SZO Tedros Adhanom Gebrejesus nazvao je planirani sporazum šansom da svet učini bezbednijim za generacije, dok je distribuciju vakcina tokom COVID-19 označio kao „aparthejd vakcine“.
Dr Jaouad Mahjour, pomoćnik generalnog direktora SZO za hitne slučajeve i međunarodne zdravstvene propise, rekao je da je zdravstveno tijelo „veoma jasno“ čulo zabrinutosti malih delegacija i da će ih uzeti u obzir.
Tri izvora upoznata sa pregovorima kažu da zemlje u razvoju traže kompromis ugrađen u sporazum, koji bi ih nagradio za razmenu informacija o izbijanju bolesti uz garancije pristupa lečenju.
Pritisak za napredak u ovome mogao bi se povećati, kažu oni, sa pregovorima o privremenom odricanju od prava intelektualne svojine za tretmane COVID-a u ćorsokaku u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Paralelno sa pregovorima o sporazumu, timovi zemalja raspravljaju o uspostavljanju fonda za pandemiju G20 i rekonstrukciji postojećih pravila SZO za hitne zdravstvene situacije. Stručnjaci koji prate ovo drugo moraće da probiju preko 20 predloga koji sadrže oko 300 amandmana.
Da bi odgovorile na izazov, neke zapadne zemlje, poput Sjedinjenih Država, imenovale su glavnog pregovarača. Američka predstavnica Pamela Hamamoto rekla je novinarima da trenutni nacrt sporazuma predstavlja „verziju za sudoperu“ i rekla da će „mnogo toga“ morati da se promeni pre nego što Vašington bude mogao da ga potpiše.
U međuvremenu, „male vlade neće moći da se uključe u (proces) jer će biti potpuno preplavljene“, rekla je Kler Venam, vanredni profesor globalne zdravstvene politike na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, koja prati SZO.
Mnogim siromašnijim zemljama nedostaju tehnički stručnjaci koji bi savetovali o pitanjima SZO u diplomatskoj misiji u Ženevi, gde je sedište agencije UN. Umesto toga, diplomate iz manjih zemalja svoje vreme dele na zdravstvene i druge teme, poput trgovine.
Prešas Matoso iz Južne Afrike, kopredsedavajući pregovora o sporazumu o pandemiji, rekao je Rojtersu da bi zemlje mogle da angažuju stručnjake da pomognu ili da se udruže radi regionalnog predstavljanja.
