Šon Hodžson je brinuo za svog prijatelja Roberta Karda kojeg je poznavao skoro dvije decenije. Vidio je da njegov nekadašnji cimer i rezervista američke vojske postaje paranoičan i bijesan, istovremeno ima pristup oružju i odbija da primi pomoć. Hodžson je uradio, kako kaže, najtežu stvar u životu i to sve prijavio svom nadređenom u vojsci.
„Mislim da će da pukne i izvrši masovno ubistvo“, napisao je u SMS poruci 15. septembra.
Šest nedelja kasnije, 25. oktobra, Kard je ubio 18 osoba u kuglani i baru u Luistonu, Mejnu. Bio je u bjekstvu dva dana, nakon čega je pronađeno njegovo tijelo. Pretpostavlja se da se ubio.
„Nisam bio u njegovoj glavi i ne znam kroz šta je tačno prolazio. Ali, znam da sam bio u pravu“, rekao je Hodžson u ekskluzivnom intervjuu u Asošiejted pres.
Mnogo upozoravajućih signala u vezi sa Kardom je bilo dokumentovano. U maju, njegovi rođaci su upozorili policiju da postaje paranoičan i da su zabrinuti jer ima oružje. U julu je Kard bio hospitalizovan u psihijatrijskoj ustanovi dvije nedjelje, jer je gurnuo jednog rezervistu i zaključao se u motelskoj sobi. U avgustu mu je armija zabranila da nosi oružje dok je na dužnosti.
Njegov prijatelj je u septembru poslao najjasnije upozorenje i rekao nadležnima da promjene šifru na ulazu u trening centar vojnih rezervista, kao i da se naoružaju ako se Kard pojavi.
„Molim vas, mislim da on nije dobro u glavi“, napisao je Hodžson.
Ali, nadležni su odbili da se suprostave Kardu i samim tim propustili da intervenišu i spriječe najveće masovno ubistvo u istoriji Mejna.
Za Hodžsona je to veoma teško da prihvati, i odbacuje navode policije koja ga je u izvještaju opisala kao čoveka koji pretjeruje.
„Uradio sam šta je bilo do mene, čak i više od toga, bukvalno sam im nacrtao šta će da uradi. Ne znam da li sam mogao jasnije to da im kažem“.
Njegova priča, ipak, daje jasniji uvid u to šta je sve propušteno da se uradi kako bi se spriječio masakr.
Vojska je u odgovoru Asošiejted presu na pitanja o istrazi i Hodžsonovim upozorenjima, navela da ne treba žuriti sa zaključicima dokle god se ne okonča nezavisna istraga Generalnog inspektora u vojsci.
„Spekulacije u ovom trenutku, kada ne znamo sve detalje, mogu da utiču na ishod istrage. Više detalja biće poznato kada se istraga završi“, naveo je porparol rezervista Edi Lionhart.
Šerif Džoel Meri, koji upravlja okrugom Sagadahok u kojem je Kard živio, nije odgovorio na pitanja Asošiejted presa da li su Hodžsonova upozorenja shvaćena ozbiljno, ali je prethodno rekao da je njegova kancelarija bila „potpuno transparentna“ u saradnji sa nezavisnom komisijom koju je imenovao guverner.
Hodžson kaže da ne zna gdje su se desili propusti, ali vjeruje da je moglo da se učini više i da se spriječi tragedija.
Kaže da je tokom godina njihovog prijateljstva, Kard bio onaj koji je „osjetljiv“. Upoznali su se 2006. godine u vojsci i postali bliski kada su se u skoro isto vrijeme razveli.
Kada je Hodžson izbačen iz svog stana u Nju Hempširu 2022, Kard mu je predložio da se preseli u Mejn i živjeli su zajedno oko mjesec dana. Kada je Kard otpušten iz bolnice, Hodžson ga je vratio kući.
Tada je, kaže, Kard već počeo da mu se žali kako okolina misli da je pedofil. Taj slučaj je zapravo nastao iz pogrešnog identiteta – jer je postojao seksualni prestupnik Robert Kard – a navodno je u kuglani jedan otac sklonio svoju ćerku kada joj se Kard javio.
„Uvijek sam mu vjerovao i bio uz njega. Bio sam mu najbliži, jer je osim svoje majke sve ostale odgurnuo od sebe“, priča Hodžson za AP.
Jedne večeri poslije izlaska u kazino, Kard je „počeo da bijesni, udara u volan i zamalo izazove nekoliko sudara“, kaže Hodžson. Kada ga je zamolio da stane, Kard ga je udario u lice.
„Dobro smo se provodili i odjenom mu je pukao film“.
Dva dana kasnije Hodžson je poslao poruku supervizoru, sa upozorenjem šta bi Kard mogao da uradi. Posle toga nije razgovarao sa njim, ali su se sretali na poslu.
„Trebalo mi je mnogo da prijavim nekoga koga volim. Ali, morate da reagujete kada vas obuzme strah“.
Poslije SMS poruka, vojni zvaničnici su ga kontaktirali i pitali da li je Kard nekome konkretno prijetio, na šta je Hodžson rekao da nije. Ali, oni nisu dalje pitali kako da pronađu Karda – iako su znali da rade zajedno, i da on zna njegov raspored.
„Mogao sam da im kažem kada je na poslu, kada je kod kuće, u koje vreme“, kaže Hodžson.
Nadležni su jednom došli u centar za vojne rezerviste i u Kardovu kuću. Ali, nisu se suočili sa njim iz straha da će „baciti dinamit“, vidi se na snimku koji je objavila kancelarija šerifa okruga Sagadahok.
I na tim snimcima se vidi da su odbačena Hodžsonova upozorenja, uz sugestiju da je možda bio pijan kada im je poslao poruku u dva ujutro. Kapetan Džeremi Rejmer rekao je da Hodžson „nije baš najkredibilniji od svih vojnika“, i da njegove poruke treba uzeti sa rezervom. On je odbio da odgovara na pitanja Asošiejted presa.
Hodžson kaže da se borio sa post-traumatskim stresnim poremećajem i alkoholizmom, ali da te noći nije pio alkohol jer je radio noćnu smjenu i čekao poziv svog šefa. Priznaje i da se tereti da je napao jednu ženu 2022. i da je prošlog mjeseca pio alkohol. Ali, smatra da su nadležni morali da mu vjeruju na osnovu prethodnog radnog iskustva.
„Bijesan sam jer je samo trebalo da me slušaju“.
Istraga o postupanju policije je pokazala da policajci nisu imali dovoljno osnova da na silu uđu u Kardovu kuću nakon što je odbio da im otvori vrata.
Ali, Stefani Šerman, advokatica koja je zastupala nekoliko porodica iz Juvaldea u Teksasu, kaže da je policija imala dovoljno informacija da ih iznese pred lokalnog sudiju, koji bi dao nalog. Ona smatra da su policajci imali uznemirujuće ležeran pristup Kardu, između ostalog i zato što je njegova porodica poznata u kraju, pa nisu htjeli da se zna da mu je policija dolazila na vrata.
„I to je bilo balansiranje između javne bezbjednosti i porodične reputacije. A to ne bi smjelo da bude faktor“, kaže ona.
Nakon što je upozorio nadležne za Karda, Hodžson kaže da se molio da se ništa od toga ne obistini. Ali, kad je čuo za masovnu pucnjavu, obavijestio je svog nadređenog.
„Rekao sam mu da ne vjerujem u slučajnosti i da mislim da je to uradio Robert Kard“.
Hodžson je ispričao da je bio na putu do posla u Masačusetsu kada je čuo vijest. Zvao je policiju i druge nadležne, ali kaže da mu se činilo da oni ne komuniciraju međusobno.
Više od dva mjeseca poslije masakra, Hodžson kaže da je ogorčen zbog toga što je Kard odabrao „lakši izlaz“ iz situacije i nije tu da odgovara za to što je uradio. I to nije Robert Kard kojeg je on poznavao skoro 20 godina.
Kaže da želi da ljudi znaju da je on uradio sve što je mogao kako bi spasio živote.
„Ne znam kako da objasnim koliko sam ga volio i brinuo za njega. I koliko mrzim to što je uradio“.
