Skoro 100 ljudi poginulo je u jednoj od najrazornijih oluja koje su pogodile Filipine ove godine, dok je još desetine ljudi nestalo u planinskom selu pogođenom klizištima, dok je više od milion drugih poplavljeno u nekoliko poplava. provincije, rekli su zvaničnici u ponedeljak.
Najmanje 53 od 98 ljudi koji su poginuli — uglavnom u poplavama i klizištima — bili su iz Maguindanaoa u autonomnoj oblasti Bangsamoro, koju su preplavile neobično jake kiše izazvane tropskom olujom Nalgae. Oluja je u nedelju oduvala iz zemlje u Južno kinesko more, ostavljajući trag razaranja na velikom delu arhipelaga.
Veliki kontingent spasilaca sa buldožerima i rovokopačima nastavio je rad na izvlačenju u južnom selu Kusiong u teško pogođenoj provinciji Maguindanao, gde se strahuje da je čak 80 do 100 ljudi, uključujući cele porodice, zatrpano odronom blata. ili odnešene naglim poplavama koje su počele tokom noći u četvrtak, rekao je Nagib Sinarimbo, ministar unutrašnjih poslova za muslimansku autonomnu regiju kojom upravljaju bivši separatistički gerilci u okviru mirovnog pakta.
Vladina glavna agencija za reagovanje na katastrofe takođe je izvestila da je 69 ljudi povređeno u napadu, a najmanje 63 se vode kao nestale.
Više od milion ljudi je udarilo u oluju, uključujući više od 912.000 seljana koji su pobegli u centre za evakuaciju ili domove rođaka. Više od 4.100 kuća i 16.260 hektara (40.180 hektara) pirinča i drugih useva oštećeno je poplavnim vodama u vreme kada se zemlja pripremala za preteću krizu sa hranom zbog globalnih poremećaja u snabdevanju, rekli su zvaničnici.
Sinarimbo je rekao da zvanični broj nestalih ljudi ne uključuje većinu onih za koje se strahuje da su nestali u ogromnom odronu blata koje je pogodilo Kusiong, jer su čitave porodice možda zatrpane i nijedan član nije preostao da daje imena i detalje vlastima.
Katastrofa u Kusiongu, naseljenom većinom etničkom manjinskom grupom Tedurai, bila je posebno tragična jer je više od 2.000 seljana decenijama svake godine sprovodilo vežbe spremnosti za katastrofe kako bi se pripremili za cunami zbog smrtonosne istorije. Ali nisu bili toliko spremni za opasnosti koje bi mogle doći sa planine Minandar, gde se njihovo selo nalazi u podnožju, rekao je Sinarimbo.
„Kada su ljudi čuli zvona upozorenja, dotrčali su i okupili se u crkvi na uzvišenju“, rekao je Sinarimbo za Asošiejted pres u subotu, citirajući izveštaje seljana Kusiong.
„Problem je bio u tome što ih nije preplavio cunami, već velika količina vode i blata koji su se spustili sa planine“, rekao je on.
U avgustu 1976. zemljotres jačine 8,1 stepen Rihterove skale i cunami u zalivu Moro koji su pogodili oko ponoći ostavili su hiljade ljudi mrtvih i razorili obalne provincije u jednoj od najsmrtonosnijih prirodnih katastrofa u filipinskoj istoriji.
Ležeći između zaliva Moro i planine Minandar visine 446 metara (1.464 stopa), Kusiong je bio među najteže pogođenima katastrofom 1976. godine. Selo nikada nije zaboravilo tragediju. Stariji seljani koji su preživeli cunami i snažan zemljotres preneli su svojoj deci košmarnu priču, upozoravajući ih da budu spremni.
„Svake godine održavaju vežbe da se pripreme za cunami. Neko je dobio zadatak da udari u zvona za uzbunu i oni su odredili visoke površine na koje bi ljudi trebalo da beže“, rekao je Sinarimbo. „Seljani su čak poučeni zvuku velikog talasa koji se približava na osnovu sećanja preživelih od cunamija.
„Ali nije bilo toliko pažnje na geo-opasnosti na planini“, rekao je on.
Buldožeri, rovokopači i utovarivači dovezeni su u subotu u Kusiong sa više od 100 spasilaca iz vojske, policije i dobrovoljaca iz drugih provincija, ali nisu mogli da kopaju na mestu gde preživeli kažu da ispod leži crkva jer je blatnjava humka i dalje opasna meko, rekli su zvaničnici.
Olujno vreme u velikom delu zemlje ometalo je transport jer su milioni Filipinaca planirali da putuju tokom dugog vikenda radi posete grobnicama rođaka i porodičnih okupljanja na Dan Svih svetih u toj pretežno rimokatoličkoj zemlji.
Otkazano je skoro 200 domaćih i međunarodnih letova, međunarodni aerodrom u Manili je nakratko bio zatvoren usred olujnog vremena, a obalska straža je zabranila putovanja u morima koje je udarilo oluje, zbog čega su hiljade putnika nasukane.
Poplavne vode preplavile su mnoge provincije i gradove, zarobivši neke ljude na njihovim krovovima. Predsednik Ferdinand Markos mlađi izrazio je razočarenje zbog velikog broja žrtava na televizijskom sastanku u subotu sa zvaničnicima za ublažavanje posljedica katastrofe.
„Trebalo je bolje“, rekao je Markos mlađi. „Nismo mogli da predvidimo da će količina vode biti tolika pa nismo bili u mogućnosti da upozorimo ljude, a zatim da ih evakuišemo sa puta nadolazećih bujičnih poplava.
Oko 20 tajfuna i oluja pogode filipinski arhipelag svake godine. Nalazi se na pacifičkom „vatrenom prstenu“, regionu duž većeg dela oboda Tihog okeana gde se dešavaju mnoge vulkanske erupcije i zemljotresi, što ovu naciju čini jednom od najsklonijih katastrofama na svijetu.
