Kazahstanski predsjednik, koji se suočio sa krvavim izlivom nemira početkom ove godine, a zatim krenuo da marginalizuje neke od dugogodišnjih moćnih ličnosti te centralnoazijske zemlje, izgleda da će sigurno dobiti novi mandat protiv malo poznatih izazivača na vanrednim izborima nedjelja.
Pet kandidata je na glasanju protiv predsednika Kasim-Žomarta Tokajeva. Sa kratkim periodom kampanje koji je počeo krajem oktobra, oni su imali malo mogućnosti da se suoče sa značajnim izazovima. Tokajev, očigledno uveren da ima snažnu prednost, držao se podalje od izborne debate na nacionalnoj televiziji.
Izbori za sedmogodišnji mandat dolaze pošto je Tokajev preduzeo korake da zadrži Kazahstan na distanci od dugogodišnjeg saveznika i dominantne regionalne sile Rusije. On je naglašeno rekao da zemlja nije priznala ukrajinske regione koje je Rusija proglasila suverenim državama na početku sukoba koji je počeo u februaru.
Kazahstan je primio stotine hiljada Rusa koji su pobjegli nakon što je predsednik Vladimir Putin izdao naredbu o regrutaciji u septembru.
Kada je Tokajev postao predsednik 2019. nakon ostavke Nursultana Nazarbajeva, očekivalo se da će nastaviti autoritarni kurs čoveka koji je vodio zemlju bogatu resursima otkako je stekla nezavisnost od Sovjetskog Saveza. Nazarbajev je ostao veoma uticajan kao predsednik Savjeta za nacionalnu bezbjednost, a prijestonica je preimenovana u Nur-Sultan u njegovu čast.
Zatim je talas nasilja potresao zemlju u januaru, kada su pokrajinski protesti prvobitno izazvani poskupljenjem goriva zahvatili druge gradove, posebno komercijalnu prestonicu Almati, i postali otvoreno politički dok su demonstranti uzvikivali „Starče napolje!“ u odnosu na Nazarbajeva. Više od 220 ljudi, uglavnom demonstranata, poginulo je dok je policija oštro ugušila nemire.
Usred nasilja, Tokajev je smenio Nazarbajeva sa funkcije u savetu bezbednosti. Vratio je prestonici prethodno ime Astana, a parlament Kazahstana je ukinuo zakon kojim se Nazarbajevu i njegovoj porodici daje imunitet od krivičnog gonjenja.
Tokajev je kasnije sproveo reforme koje su uključivale jačanje parlamenta, smanjenje predsedničkih ovlašćenja i ograničavanje predsedničkog mandata na jedan sedmogodišnji mandat – što znači da bi mogao da ostane na funkciji do 2029, ako pobedi na izborima u nedelju.
„Možda postoji optimizam kada je reč o (Tokajevom) obećanju da će reformisati politički sistem, iako i dalje postoji zabrinutost da će Tokajev na kraju dati prioritet svojim interesima — i interesima drugih elita — u odnosu na cilj demokratizacije“, napisao je analitičar Temur Umarov u komentar za Karnegijevu zadužbinu za međunarodni mir.
Neki kritičari sugerišu da su vanredni izbori za sedmogodišnji mandat manje napor ka istinskoj reformi nego pokušaj Tokajeva da produži svoj mandat; sadašnji mandat mu prestaje 2024.
U izveštaju misije za posmatranje izbora Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju navodi se da „uprkos činjenici da su kandidati počeli da održavaju sastanke širom zemlje… kampanja je do sada bila skromna i izazvala malo interesovanja i debate“.
