Istražitelj UN-a kaže da se savremeni oblici ropstva široko praktikuju širom sveta, uključujući prisilni rad za kinesku ujgursku manjinu, obveznički rad za najnižu kastu daliti u Južnoj Aziji i kućno ropstvo u zemljama Zaliva, Brazilu i Kolumbiji .
Specijalni izvestilac Savjeta za ljudska prava Tomoja Obokat dodaje da se tradicionalno porobljavanje, posebno manjina, nalazi u Mauritaniji, Maliju i Nigeru u afričkom regionu Sahel.
On je u izveštaju Generalnoj skupštini UN koji je prosleđen u srijedu rekao da dečiji rad — još jedan savremeni oblik ropstva — postoji u svim regionima svijeta, uključujući i njegove najgore oblike.
„U Aziji i na Pacifiku, na Bliskom istoku, u Americi i Evropi, između 4 i 6 procijenata djece se kaže da radi dečiji rad, a procijenat je mnogo veći u Africi (21,6%), sa najvećom stopom u pod Saharska Afrika (23,9%)“, rekao je on.
Njegov zaključak o Ujgurima u kineskoj severozapadnoj provinciji Sinđijang usledio je nakon američke zabrane nametnute prošlog decembra na uvoz iz regiona, osim ako preduzeća ne mogu da dokažu da se proizvodi proizvode bez prinudnog rada. Bilo je mnogo tvrdnji da je Kina uključena u sistemsko i široko rasprostranjeno zlostavljanje etničkih i verskih manjina u svom zapadnom regionu.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova oštro je kritikovalo taj nalaz Okobate, japanskog naučnika i profesora međunarodnog prava i ljudskih prava na Univerzitetu Keele u Engleskoj.
U izvještaju, Okobata je rekao da na osnovu nezavisne procene dostupnih informacija iz mnogih izvora, uključujući žrtve i vladine račune, „smatra razumnim zaključiti da je prisilni rad među Ujgurima, Kazahstanima i drugim etničkim manjinama u sektorima kao što su poljoprivreda i proizvodnja se odvija u autonomnom regionu Sinđang Ujgur u Kini.
On je naveo dva sistema koja koristi Kina — pritvor manjina za obrazovanje i obuku za stručne veštine praćeno zapošljavanjem, i smanjenje siromaštva kroz program rada u kojem se višak seoske radne snage prebacuje na drugi posao. On je rekao da se transfer radne snage praktikuje i na Tibetu, gde se farmeri, stočari i drugi seoski radnici prebacuju na niskokvalifikovane i nisko plaćene poslove.
Iako ovi programi mogu stvoriti poslove i prihod kako vlada tvrdi, Obokata je rekao da je u mnogim slučajevima rad nedobrovoljan i da su radnici podložni preteranom nadzoru, nasilnim životnim i radnim uslovima, ograničenom kretanju, pretnjama, fizičkom ili seksualnom nasilju i drugim neljudskim ili ponižavajući tretman.
„Neki slučajevi mogu dovesti do porobljavanja kao zločina protiv čovečnosti, što zaslužuje dalju nezavisnu analizu“, rekao je on.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin optužio je Obokatu da je izabrao „da veruje u laži i dezinformacije o Sinđangu koje šire SAD i neke druge zapadne zemlje i antikineske snage“.
On je takođe optužio Obokatu da je zloupotrebio ovlašćenja specijalnog istražitelja da bi „ocrnio i ocrnio Kinu i služio kao političko oruđe za antikineske snage“. Optužio je neimenovane „snage“ da fabrikuju dezinformacije o prinudnom radu „kako bi potkopali prosperitet i stabilnost Sinđanga i obuzdali razvoj i revitalizaciju Kine“.
„Kina ovo oštro osuđuje“, rekao je Vang. „U Sinđangu nikada nije bilo `prisilnog rada`.
On je rekao da Kina štiti prava i interese radnika iz svih etničkih grupa da traže zaposlenje, učestvuju u ekonomskom i društvenom životu, „i da dele dividende društveno-ekonomskog napretka“.
Obokata je rekao da su manjine takođe podvrgnute prinudnom radu u Latinskoj Americi, ukazujući na ruralna područja Brazila, uključujući Amazoniju, gde je „ropstvo zamršeno povezano sa ekonomskim aktivnostima koje izazivaju uništavanje životne sredine, uključujući ilegalnu seču šuma i rudarstvo“. Većina žrtava su muškarci afričkog porijekla sa niskim nivoom obrazovanja, rekao je on.
Izveštaj takođe navodi dva druga oblika savremenog ropstva — dječji ili prisilni brak i seksualno ropstvo.
Stope dječjih brakova rastu u marginalizovanim zajednicama poput romske manjine u jugoistočnoj Evropi, rekao je on. U delovima Balkana polovina svih Romkinja starosti od 20 do 24 godine udaje se pre 18. godine, u poređenju sa oko 10 odsto na nacionalnom nivou, rekao je on.
On je rekao da zvanični podaci u Ujedinjenom Kraljevstvu pokazuju da se velika većina slučajeva prisilnih brakova odnosi na Pakistan i u manjoj meri na Avganistan, Bangladeš, Indiju i Somaliju.
U drugim regionima, Boko Haram je primorao hrišćanke i devojke da pređu na islam i da se udaju, rekao je Obokata, neke etničke manjinske grupe u Nigeriji praktikuju prisilne ili dječje brakove po visokim stopama — 74,9% među Kambarima i 73,8% među Fulfude , rekao je.
Prisilni brakovi su takođe zabrinuti u afričkoj državi Kongo, u Kambodži, Indiji, Kazahstanu, Šri Lanki i Vijetnamu u Aziji, i u Boliviji, Kolumbiji, Hondurasu i Panami u Latinskoj Americi, rekao je on.
Što se tiče seksualnog ropstva, koje je bilo posebno primetno tokom sukoba i humanitarnih kriza, Obokata je ukazao na više od 6.500 žena iz iračke jezidske manjine koje su navodno zarobili 2014. godine borci Islamske države koji su koristili silovanje kao oružje rata protiv njih. Skoro 2.800 jezidskih žena i djece i dalje je nestalo ili u zatočeništvu, rekao je on.
U Etiopiji, rekao je Obokata, žene iz manjina u sjevernim regionima Tigraj, Amhara i Afar bile su izložene silovanju, seksualnom sakaćenju i drugim oblicima seksualnog nasilja od strane strana u sukobu. U severnoj Nigeriji, Boko Haram je prvenstveno ciljao hrišćane i umerene muslimane za porobljavanje, uključujući seksualno ropstvo.
U Mjanmaru, žene iz muslimanske manjine Rohinja „bile su podvrgnute sistematskom seksualnom nasilju od strane bezbjednosnih snaga zemlje što se može smatrati ratnim zločinima ili zločinima protiv čovečnosti“, rekao je on.
Uprkos postojanju savremenih oblika ropstva među manjinama, Obokata je rekao da vlade, nacionalna tijela za ljudska prava, organizacije civilnog društva i regionalne i druge grupe „igraju važnu ulogu u sprečavanju eksploatacije manjina“.
