Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da su referendumi o pridruživanju Rusiji koji je organizovao Kremlj „ilegalni pokušaj da se otme zemlja i promene međunarodne granice silom“.
„Odlučni smo da nateramo Kremlj da plati za ovu dalju eskalaciju“, rekla je ona, otkrivajući ono što je opisala kao „oštre nove zabrane uvoza ruskih proizvoda“.
„Ovo će zadržati ruske proizvode van evropskog tržišta i uskratiti Rusiji dodatnih 7 milijardi evra prihoda“, rekla je fon der Lajen novinarima u Briselu.
Ona je rekla da izvršni ogranak EU takođe savetuje da se produži zabrana izvoza iz bloka „kako bi se vojni kompleks Kremlja lišio ključnih tehnologija“, uključujući elektronske komponente i specifične hemijske supstance.
Predloge i dalje mora da podrži 27 zemalja bloka.
Von der Lajen je takođe rekla da bi EU trebalo da „postavi pravni osnov“ za ograničenje cena ruske nafte, bez detaljnijeg objašnjenja. Blok se već složio da zabrani morsku naftu od 5. decembra, ali neke zemlje članice i dalje zahtevaju ruske isporuke po niskim cenama.
Ministri finansija iz Grupe sedam industrijskih sila obećali su ovog meseca da će uvesti gornju granicu cene ruske nafte u pokušaju da ograniče prihode Kremlja, a istovremeno će smanjiti uticaj rata na cene energije i inflaciju.
Ministri su rekli da će nametnuti gornju granicu tako što će zabraniti osiguravajućim kompanijama ili brodarskim kompanijama da pomažu Rusiji da prodaje naftu po cenama iznad postavljene granice.
Povrh toga, Fon der Lajen je preporučila da se državljanima EU zabrani da budu u upravnim telima ruskih kompanija, rekavši da „Rusija ne bi trebalo da ima koristi od evropskog znanja i ekspertize“.
Ljudi koji pomažu Rusiji da zaobiđe sankcije takođe bi se mogli sami suočiti sa sankcijama, prema predlogu koji je iznesen u sredu.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel rekao je da će zamrznuti sredstva i zabrane putovanja u Evropu biti nametnute „proksi ruskim vlastima“ u regionima Donjecka, Hersona, Luganska i Zaporožja. Tamošnji zvaničnici su u sredu rekli da će zatražiti od predsednika Vladimira Putina da uključi njihove provincije u sastav Rusije.
Borel je rekao da takođe želi da cilja na visoke zvaničnike ruskog ministarstva odbrane i one koji podržavaju oružane snage obezbeđujući im opremu i oružje, ili koji pomažu da se regrutuje 300.000 rezervista koje je Putin pozvao.
„Sankcije rade. Sankcije su važne. Ali oni se moraju održavati tokom vremena i … ne zaobilaziti“, rekao je on.
Evropska komisija je sastavila nekoliko niza sankcija Rusiji otkako je Putin pokrenuo invaziju na susednu Ukrajinu pre sedam meseci.
Banke, kompanije i tržišta su pogođeni – čak i delovi osetljivog energetskog sektora – zamrzavanjem imovine i zabranama putovanja za preko 1.200 zvaničnika.
Ali težak posao tek predstoji. Ekonomije 27 zemalja članica EU pogođene su pandemijom COVID-19 i sada se bore protiv visoke inflacije, uz naglo rastuće cene električne energije i prirodnog gasa. Sankcije je sve teže dogovoriti jer nanose štetu i kod kuće.
Za poslednju rundu sankcija objavljeno je 4. maja. Knjizi je trebalo četiri nedelje da dobije odobrenje u celom bloku, jer je zabrinutost zbog ograničenja nafte podelila zemlje članice. U julu, umesto da nametne nove mere, EU je usvojila paket „održavanja i usklađivanja“ koji je uglavnom zatvorio rupe u sankcijama oko kojih je već dogovoreno.
Akcije koje su na kraju dogovorene ovog puta verovatno će biti manje ambiciozne od preporuka komisije i nametnute tek nakon mnogo debate i kršenja ruku između 27 zemalja u narednim nedeljama.
Ranije u sredu, ekonomski savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Oleg Ustenko, pozvao je EU da reaguje što je pre moguće, a posebno da zabrani sva fosilna goriva koja dolaze iz Rusije.
Ustenko je rekao da vojni poziv i Putinove nuklearne pretnje opravdavaju „veoma snažan“ odgovor.
„Oko 50 odsto (ruskih) budžetskih prihoda dolazi iz ovog sektora“, rekao je Ustenko. „Nafta, gas, uranijum i ugalj. I sve ovo treba zabraniti. Sve što je vezano za njihova fosilna goriva treba prekinuti. Oni ne bi trebalo da dobiju ni peni od ovog izvoza.”
