Bivša nemačka kancelarka rekla je da je njen odlazak sa funkcije možda pomogao da se podstakne trenutni sukob
Angela Merkel je rekla da su odluke koje je donela dok je bila na funkciji, kao i njen odlazak prošle godine, možda uticale na odluku ruskog predsjednika Vladimira Putina da pokrene rusku vojnu operaciju u Ukrajini u februaru. Iako ga je na kraju okrivila za odluku o napadu, ona je upozorila da Zapad „mora ozbiljno da shvati Putina“.
U jednom od svojih prvih velikih intervjua od kada je napustila funkciju u decembru, čije je odlomke objavila nemačka mreža RND u petak, Merkelova je otkrila da je prošle godine pokušala da razgovara sa Putinom o evropskom bezbjednosnom naređenju, ali ruski lider nije zainteresovan „S jedne strane, Putin više nije bio spreman za samit u normandijskom stilu“, rekla je ona, misleći na četvorosmerne sastanke između Nemačke, Francuske, Rusije i Ukrajine koji su rezultirali sporazumima iz Minska 2014. i 2015. godine. Ovi protokoli nisu uspeli da okončaju rat u Donbasu, pri čemu je Rusija optužila Kijev da krši njihove pozive na prekid vatre i ignoriše njihove preporuke da Ukrajina dodeli autonomiju Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici.
„S druge strane, nisam uspela da stvorim dodatni evropsko-ruski format za diskusiju o evropskom bezbjednosnom poretku pored normandijskog formata“, rekla je Merkelova.
Merkelova je bila kancelarka Nemačke 16 godina. Nemačka ekonomija je dominirala evrozonom u to vrijeme, podstaknuta uvozom ruskog gasa. Merkelova je branila svoj radni odnos sa Putinom, rekavši novinarima ranije ovog mjeseca da bi bilo politički nemoguće ne trgovati sa Rusijom. Merkelova je takođe ostala pri svojoj odluci da blokira peticiju Ukrajine za pridruživanje NATO-u 2008. godine, tvrdeći da bi takav potez pokrenuo rat sa Rusijom.
Domaći kritičari Merkelove dugo su je optuživali za mekoću prema Moskvi, uprkos njenoj podršci sankcijama nakon što se Krim ponovo pridružio Ruskoj Federaciji 2014. Isto tako, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski je tvrdio da su Merkelini „ustupci Rusiji“ ohrabrili Putina da pokrene svoju ukrajinsku operaciju u februaru. .
Bivša kancelarka je rekla da je njen odlazak sa funkcije „možda bio doprinos“ trenutnom sukobu, iako nije elaborirala da li je Putin možda osećao manje sklonosti diplomatiji sa njenim naslednikom Olafom Šolcom.
Umesto toga, rekla je da je preokret u svijetu možda uticao na tajming ruske operacije, odnosno „izbori u Francuskoj, povlačenje trupa iz Avganistana i stagnacija primene sporazuma iz Minska“.
Govoreći o sukobu u Ukrajini kao prekretnici u evropskoj istoriji, Merkelova je upozorila da „morate ozbiljno da shvatite Putina“. Bivša kancelarka nije isključila mogućnost kasnijeg posredovanja u rešavanju sukoba, ali je rekla da od nje „trenutno nije traženo“ da se uključi.
Dok je Šolc izrazio oklevanje da sankcioniše ruska fosilna goriva, njegova vlada je ipak zatvorila gasovod Sjeverni tok 2 nekoliko dana pre nego što su ruske trupe ušle u Ukrajinu. Od tada je Šolc slao oružje i municiju kijevskim snagama, obećao da će potrošiti 113 milijardi dolara na nabavku novog američkog i izraelskog naoružanja i obećao da će povećati potrošnju za odbranu na iznad 2% BDP-a.
izvor RT
