Politička situacija na Kosovu je vanredna, ali su lokalni izbori redovni.
Ni posle sedam meseci od parlamentarnih izbora, skupština nije konstituisana, samim tim ni vlada nije izabrana, a stanovnike ponovo čeka glasanje – 12. oktobra biraju nova rukovodstva na lokalu.
Za višemesečno turbulentno stanje mnoge opozicione partije krive Aljbina Kurtija, premijera u tehničkom mandatu, te bi rezultati lokalnih izbora mogli da se čitaju u kontekstu političke krize, kaže Agon Malići, politički analitičar.
„Ukoliko opozicione partije ostvare relativno dobar rezultat to bi moglo da signalizira buduće promene u duboko podeljenom društvu'“, dodaje za BBC na srpskom.
Više desetina političkih partija, pokreta, građanskih inicijativa kao i 27 nezavisnih kandidata učestvuje na lokalnim izborima.
Na glasačkom listiću ovog puta biće i kandidati stranaka predstavnika Srba, koje su vanredne lokalne izbore u četiri opštine na severu Kosova sa većinski srpskim stanovništvom 2023. bojktovale , prethodno napustivši najvažnije institucije .
„Važno je šta će biti posle, da li će doći do incidenata i da li će, ukoliko pobede i vrate se u institucije, poništiti odluke albanskih gradonačelnika što bi moglo da doprinese jačanju animoziteta“, dodaje analitičar Malići.
Nešto više od dva miliona birača, među kojima je 100.000 van Kosova, imaće pred sobom dva listića.
Na jednom su kandidati gradonačelnika, gde pobeđuje onaj koji u prvom krugu osvoji više od 50 odsto glasova ili se dva najbolja sučeljavaju u drugom krugu.
Budući članovi 38 opštinskih skupština su na drugom papiru.
Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija je u februaru imao najbolji rezultat, ali ne i dovoljno glasova da formira većinu u parlamentu.
Predsednik Skupštine je izabran iz 57. rekordnog pokušaja , ali ne i svih petoro potpredsednika zbog čega je rad parlamenta i dalje u blokadi.
U jeku ove institucionalne krize, Vjosa Osmani, predsednica Kosova je početkom juna ipak raspisala lokalne izbore.
Oni bi zato mogli da budu prekretnica i prikaz stvarne podrške Pokretu Samoopredeljenja, ne samo na centralnom nivou, već i u lokalnim zajednicama, piše u analizi slovenačkog Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) .
Imaju potencijala da promene vlasti u opštinama s velikim udelom dijaspore, pod uslovom da se ti birači aktiviraju, jer su favoriti za gradonačelnike u većim gradovima poput Prištine, Prizrene, Peći, Đakovice i Gnjilana upravo kandidati Samoopredeljenja, ističu autori studije.
Prištinu i Peć od 2021. vode političari iz redova Demokratskog saveza Kosova (LDK), Prizrenom upravlja rivalska Demokratska partija Kosova (PDK), dok je u Gnjilanu gradonačelnik iz Samoopredeljenja.
Kurti se glasačima iz dijaspore i obratio u posebnoj poruci, naglašavajući da je njihov glas ključan za budućnost opština na Kosovu.
„Vašim glasom, naše pobede postaju potpune“, poručio je .
I lokalni izbori iz 2021. bili su test za Kurtijevu stranku, pošto je prethodno ubedljivo pobedio na parlamentarnim.
Međutim, Demokratski savez Kosova (LDK) pobedio je u većini opština gde je prethodno dominiralo Samoopredeljenje i Demokratska partija Kosova (PDK) Hašima Tačija, nekadašnjeg lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i bivšeg predsednika, optuženog za zločine pred Međunarodnim sudom u Hagu.
Hoće li se sličan scenario ponoviti ili će doći do nove političke panorame?
Priština, glavni grad, i Severna Mitrovica ( po površini najmanja opština na Kosovu ) imaju najviše kandidata za gradonačelnika.
Uz tradicionalne stranke PDK, Samoopredeljenje i LDK, kandidate za gradonačelnike u gotovo svim opštinama ima i Alijansa za budućnost Kosova (AAK), Ramuša Haradinaja , bivšeg premijera koji je takođe bio osumnjičen za ratne zločine pred sudom u Hagu.
Dok Demokratski savez Kosova poručuje da „veruje u Kosovo sa snažnim institucijama, razvijenom ekonomijom i boljim životom za svakog građanina“ iz rivalske Demokratske partije Kosova kažu da njihova „vizija, program i kandidatura garantuju razvoj, stabilnost i blagostanje za svaku opštinu.“
Oni će imati kandidate i u opštinama na severu sa srpskom većinom.
Za odbornička mesta u šest opština boriće se i Socijaldemokratska inicijativa (Nisma) Fatmira Ljimaja, koja je na parlamentarnim izborima bila u koaliciji sa strankom Haradinaja.
Nisma je uz Srpsku listu i PDK bila protiv izbora predsednika Skupštine iz redova Samoopredeljenja.
I dok su na parlamentarnom nivou rivali, koji mesecima ne mogu da se dogovore oko formiranja centralnih institucija u Prištini, opozicione albanske partije nastupaju kao Albanski savez u obližnjoj opštini Gračanica.
„To nije neuobičajena praksa u etnički podeljenim društvima.
„Ova praksa sledi decenijsku tradiciju Srpske liste koja daje prioritet etničkoj pripadnosti nad političkom i ideološkom, i koristi je za jačanje podrške birača“, objašnjava Gzim Visoka, vanredni profesor Studija mira i sukoba na Univerzitetu u Dablinu.
Kampanja je prošla u senci velikih , republičkih tema i u albanskim i u srpskim sredinama, poput suđenja Tačiju u Hagu.
Upravo se Srpska lista vratila u političku arenu posle dve godine van institucija.
Učestvovala je i na parlamentarnim izborima, a imaju i kandidate u svim opštinama sa srpskom većinom.
Zbog bojkota vanrednih lokalnih izbora na severu Kosovu 2023. četiri opštine sa srpskom većinom vodili su gradonačelnici albanske nacionalnosti, što je izazvalo i nekoliko incidenata .
„Naučili smo lekciju i razumeli da nemamo vremena za kukanje. Ne smemo ponoviti iste greške.
„Zato je odluka da sada učestvujemo na izborima jedina ispravna i treba da dovede do pozitivne promene situacije“, izjavio je Dalibor Jevtić, potpredsednik Srpske liste i nekadašnji gradončelnik opštine Štrpce.
Kandidate za gradonačelnike u 10 opština 12. oktobra imaće još 11 srpskih političkih stranaka i pokreta.
Zato je jedan od važnijih elemenata ovih izbora učešće Srba na severu i ponašanje Srpske liste (koju podržava Beograd) tokom i posle izbora“, ukazuje profesor Visoka.
„Ako prevaziđu sopstvenu taktiku bojkota i usaglase se da brane interese i prava Srba u okviru postojećeg ustavnog i pravnog poretka Kosova, mogli bismo da vidimo pozitivan skok u normalizaciji etničkih odnosa bez potrebe za dijalogom Evropske unije (EU) ili spoljnim posredovanjem“, dodaje.
Pogledajte video: Sukob na Kosovu – šta se dešavalo u Banjskoj u 90 sekundi
Burnu političku atmosferu na Kosovu dodatno je uzdrmala odluka Sjedinjenih Američkih Država (SAD) da zamrznu strateški dijalog sa Prištinom na neodređeno zbog „postupaka tehničke vlade (Aljbina Kurtija) kojima su povećane tenzije i nestabilnost.“
Pojedine opozicione partije i za najnoviji potez, jednog od najznačajnijih i ekonomskih partnera Kosova, krive Kurtija.
Da je poruka američkih partnera zabrinula Kurtija „pokazuje i njegov brz odlazak u Vašington, pod plaštom održavanja sednice Ujedinjenih nacija, iako na njoj formalno nije učestvovao“, ukazuje politikolog Agon Malići.
„Koristeći narativ etničkih sukoba on pokušava da ojača glasačko telo, te bi poruka Vašingtona, pretpostavljam, mogla da bude upozorenje da neće dozvoliti da dođe do novih sukoba.
„Ali svakako nije odlučujuća“, dodaje.
Čini se da će novi sazivi lokalnih parlamenata pre biti poznati, nego što će se izabrati potpredsednik Skupštine iz redova srpske manjine.
„Kosovo nikada ne prestaje da iznenađuje“, zaključuje profesor Gzim Visoka.
Pogledajte video: Otvoren novi most preko Ibra u Mitrovici
Sedamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
