Vlada će učiniti sve da ograniči rast cijena i omogući da povećanje zarada kroz program Evropa sad 2 bude održivo, kako bi građani osjetili benefite, poručio je premijer Milojko Spajić.
“Vlada će učiniti sve da ograniči inflatorni rast i omogući da povećanje zarada kroz Evropu sad 2 bude održivo i da građani osjete povećanje, a ne da gledamo trku između cijena i rasta plata”, rekao je Spajić u intervjuu agenciji Mina-business.
On je poručio da će politika Vlade biti da rast zarada uvijek mora biti veći od rasta inflacije.
“To je nešto čega ćemo se do kraja držati”, kazao je Spajić.
On je, govoreći o dosadašnjim rezultatima Vlade na polju ekonomje podsjetio da će kroz program Evropa sad 2 zarade biti povećanje za sve zaposlene u državi, njih oko 300 hiljada, u prosjeku 25 odsto.
Kako je naveo, prosječna zarada biće od oktobra hiljadu EUR, a minimalna u prosjeku 700 eura, odnosno 600 eura za zaposlene do i sa srednjim nivoom kvalifikacija obrazovanja i 800 eura za one sa visokom stručnom spremom.
Spajić je istakao da su benefite osjetili i penzioneri, i najavio osnivanje Razvojne banke i Kreditno-garantnog fonda.
“Generalno jesam zadovoljan, ali realno gledano, mislim da je po pitanju inflacije moglo da se uradi malo više. Ipak je činjenica da se za vrijeme 43. Vlade desilo 80 odsto rasta cjena, a 20 odsto je poraslo za vrijeme 42. i 44. Vlade. Interesantno je da su upravo najveći kritičari ti koji su doprinijeli rastu cijena najviše”, kazao je Spajić.
Kako je objasnio, inflacija je od početka prošle godine bila jako visoka, oko 20 odsto, pa se stabilizovala na oko deset odsto. Po imenovanju 44. Vlade, od novembra prošle godine primjetan je trend pada, do 3,9 odsto u junu. Prosjek Evropske unije (EU) je malo ispod tri odsto.
“Sadašnja inflacija nije toliki problem, koliko je ta jako visoka baza koju smo dostigli nevjerovatnim rastom cijena u prošlosti, odnosno krajem 2022. i početkom prošle godine. I upravo to je kreiralo taj benchmark koji je jako visok, građani to vide, upoređuju cijene u supermarketima sa EU i s drugim zemljama, ja to potpuno razumijem”, naveo je Spajić.
On je poručio da inflatorni trend ne može da se preokrene preko noći.
“To je zahtjevan posao. Imamo ideje koje su se dobro pokazale u drugim državama. Recimo, ograničenje marži će se sigurno desiti vrlo brzo i na taj način ćemo imati preko 500 proizvoda koji su bitni za život građana, da marže ponovno iskontrolišemo. Cijene jesu porasle i velikim dijelom zbog geopolitičkih dešavanja”, rekao je Spajić.
Govoreći o programu Evropa sad 2, Spajić je saopštio da je interesantno da njihovi politički konkurenti, koji često kritikuju taj program, nemaju nikakav svoj.
On tvrdi da je program Evropa sad 2 potpuno održiv i da će se i dalje ostvarivati suficit tekućeg budžeta.
“Kao ministar finansija 2020. godine sam zatekao minimalne zarade od 222 eura. Pojedinci me zovu raznim pogrdnim imenima i uvredljivo se ponašaju prema meni lično i prema mojoj partiji i Vladi. Međutim, mi smo povećali minimalnu zaradu sa 222 eura na 450 eura, a od oktobra će ta minimalna zarada da bude 600 i 800 eura”, saopštio je Spajić.
On je kazao da je za Vladu bilo najlakše da ide sa jedinstvenom cifrom od 700 eura, ali da su prihvatili konstruktivne kritike od poslodavaca i sindikata.
“Vi je možete zvati kako god želite, u prosjeku je ta minimalna zarada 700 eura, znači 600 i 800 eura”, naveo je Spajić.
On je podsjetio i da je od početka godine minimalna penzija povećana na 450 eura, što je mnogo više nego u svim zemljama u okruženju. Prosječne penzije takođe su porasle i trenutno iznose 520 eura.
Od januara naredne godine, penzije će biti povećane za dodatnih 50 do 60 eura svim penzionerima kojima nije prvobitno povećana penzija rastom minimalne.
Na pitanje da li će biti ispunjeno obećanje o sedmosatnom radnom vremenu, Spajić je odgovorio da će svako obećanje dato građanima u kampanji za parlamentarne izbore biti ispunjeno.
“Sedmosatno radno vrijeme će ubrzo biti implementirano. Jako je bitno da razgovaramo sa poslodavcima i sa sindikatima, u dogovoru i socijalnom dijalogu, koji nažalost nikada nije bio korišćen na pravi način. Moramo da gajimo socijalni dialog i da se fokusiramo na konstantnu komunikaciju sa socijalnim partnerima”, rekao je Spajić.
Govoreći o akciznoj politici i negodovanju privrede na uvođenje akcize na “mirna vina” i povećanje stope poreza na dodatu vrijednost (PDV) na štampu, Spajić je saopštio da je Vlada otvorena za konstruktivnu kritiku i da želi da čuje sve savjete i od privrede i od sindikata.
“Što se tiče “mirnih vina” i malih vinarija, jako je bitno da se vodimo principom kojim smo se vodili i za male pivare. Tu definitivno postoji prostor za dogovor sa njima i ubijeđen sam da će Ministarstvo finansija, kada sjedne sa predstavnicima malih vinarija i tog sektora, pronaći najbolje rješenje. Saslušaćemo sve kritike i na kraju ćemo implementirati ono rješenje koje mislimo da je optimalno. To važi i za knjige i štampu”, objasnio je Spajić.
Na pitanje u kojoj fazi je priprema izgradnje narednih dionica auto-puta, Spajić je, odgovorio da je tender za drugu dionicu, od Mateševa do Andrijevice, uspješan i da se upravo okončava.
“Vrlo brzo ćemo ući u potpisivanje ugovora sa pobjednikom na tom tenderu. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je definisala pravila tendera, tako da ćemo uskoro doći do izvođača i nadam se moći da počnemo izvođenje radova što prije”, rekao je Spajić.
On je dodao da je sa crnogorske strane sve spremno i da se sada čeka da EBRD zaokruži proces.
“Takođe, za nastavak auto-puta, od Andrijevice do Boljara, upravo krećemo sa idejnim projektom, što je druga faza poslije idejnog rješenja. Već imamo idejno rješenje gotovo za tu dionicu. Krećemo u izradu idejnog projekta i po njemu ćemo moći već od početka naredne godine da raspišemo tender za izvođenje i te dionice”, dodao je Spajić.
Spajić je istakao da je u ovom trenutku 14 dionica auto-puteva i brzih cesti koje su u nekoj fazi izrade.
Među njima su brza cesta koja će da spaja Sarajevo sa Podgoricom, preko Pljevalja i Goražda, krak od Andrijevice do Peći, koji će povezati Crnu Goru sa Kosovom, jugom Srbije, Bugarskom, Turskom, Grčkom, zatim dionice od Sozine do Luke Bar, od Bara do granice sa Albanijom.
“Od Paštrovačke gore će da idu četiri trake, brza cesta, do granice sa Hrvatskom, preko Luštice”, rekao je Spajić.
Planira se i skretanje preko Brezana, kako bi se zaobišle serpentine prema Šavniku. To će biti magistralni put koji će ići do Žabljaka.
“Napravićemo novi most na Tari, koji će ići preko Bobova, ili nekom drugom dionicom. Idejno rješenje, daće odgovore na ta pitanja”, kazao je Spajić.
Spajić je rekao da su u planu brze ceste Podgorica-Nikšić, Nikšić-Pljevlja preko Šavnika i Žabljaka, kao i put od Podgorice, preko Tuzi do Albanske granice.
“Na taj način će sve opštine u Crnoj Gori benefitirati od ovakvog investicionog razvoja, koji će se desiti u narednih šest godina. To će da preokrene našu budućnost, ekonomsku budućnost. Nijesam za džabe rekao da Crna Gora ima veliki ekonomski potencijal, i ja sam ubijeđen u to”, rekao je Spajić.
On je dodao da postoji i velika zainteresovanost stranih investitora da učestvuju u nekim od ovih projekata, primarno EBRD-a i Evropske investicione banke (EIB), kao partnera koji su tradicionalno učestvovali u izgradnji infrastrukture u Crnoj Gori.
Kada je riječ o turističkoj sezoni, Spajić je kazao da je ona dobra, ukoliko se posmatraju prihodi, ali i da postoje neki djelovi turističkog sektora koji nijesu dovoljno popunjeni.
„Ako gledate prihode, u julu imamo fantastične rezultate. U tom mjesecu ćemo imati rast PDV oko 28 odsto, što je nezabilježeno. Prihodna strana je jako dobra“, naveo je Spajić.
On je dodao da u Vladi prepoznaju slabosti turističkog sektora i da je pitanje aerodroma „usko grlo“ turističke privrede, koje treba što prije riješiti.
Spajić je kazao da je Vlada naslijedila stanje od 2018. ili 2019. godine, odnosno tender za koncesije za aerodrome i jako neodgovoran odnos prema Svjetskoj banci (SB) i Međunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC), koji je konsultant u tom projektu.
„Mi smo razvlačili taj proces sedam godina i našli smo se na neformalnoj „crnoj listi“ SB upravo zbog tolike neozbiljnosti i nemarnosti. Mi ne želimo da budemo neozbiljni, naročito prema ozbiljnim institucijama kao što je SB. Želimo najbolje moguće partnerstvo sa njima i zbog toga moramo da se odgovorno odnosimo“, saopštio je Spajić.
On je poručio da će Vlada dovesti taj proces do kraja i vidjeti kakve su ponude.
„Mi sedam godina tapkamo u mjestu i napravili smo status naše zemlje kao jako neodgovorne i doveli do toga da smo praktično smo na „crnoj listi“ SB zbog neozbiljnog ponašanja“, rekao je Spajić.
On je dodao da su tri kompanije, finalisti tendera, i dalje zainteresovane da daju finalne ponude za aerodrome.
„Vidjećemo kakve su finalne ponude i kao država ćemo se odrediti po tom pitanju kada ih dobijemo“, kazao je Spajić.
On smatra da bi koncesija bila dobra za državu, jer bi njeni prihodi bili minimum deset odsto od ukupnih koje aerodromi ostvare.
„To je jedna povoljna stvar. Međutim, postoje mnogi dijelovi tog koncesionog ugovora koji su jako nepovoljni za državu, tako da ćemo intenzivno raditi na tome da, ukoliko budemo išli prema koncesiji, finalni ugovor zaštiti sve interese države“, poručio je Spajić.
On je dodao da će koncesionari morati da pokažu da će doprinijeti crnogorskoj ekonomiji i turizmu, te da će investirati značajna sredstva u razvoj aerodroma i turističku ponudu.
Spajić je naveo i da je Sveti Stefan jedan od naslijeđenih problema s kojim Vlada mora da se bori.
On je kazao da je Ministarstvo ekonomskog razvoja bio u komunikaciji sa Amanom i investitorima, ali da do sada nijesu pronašli zadovoljavajući model izlaska iz krize.
„Ukoliko bude potrebe, ja ću se lično uključiti. Nećemo praviti kompromise na štetu državnih interesa, ali nećemo ni ratovati sa investitorima“, zaključio je Spajić.
