Lider Pokreta za promjene (PZP) Nebojša Medojević osvrnuo se na najnoviji podatak vezano za plate u javnoj upravi i realnom sektoru, gdje kako kaže „paraziti u javnoj upravi“ primaju 935 evra, a radnici „u industriji koji stvaraju novu vrijednost“ primaju 649 evra.
Medojević smatra da populistička ekonomska politika bez poznavanja elementarnih ekonomskih zakonitosti i ograničenja, koji sprovodi „grupa slučajnih prolaznika poznatih pod kodnim imenom DPS verziju 2’0.“ , neminovno vodi zemlju u seriju teških kriza, koju smo mogli posmatrati u Grčkoj nakon 2008 godine.
Lider PZP-a je uvjeren da će se rast BDP-a izazvan ličnom potrošnjom, zasnovanoj ne na povećanju produktivnosti, već na povećanju duga, okončati recesijom, bankrotom javnih finansija, dužničkom krizom, eksplozijom siromaštva i nezaposlenosti.
„Crna Gora je od DPS verzije 1.0 naslijedila deindustrijalizovanu ekonomiju, visoki dug, enormni javni sektor, kriminalizovanu ekonomiju kreiranu za pranje novca od šverca cigareta i droge“ – kaže Medojević i dodaje da je najveća ekonomska anomalija ogromni parazitski javni sektor u kome radi skoro 30% ukupno zaposlenih.
„Populističkom programom Evropa sad, najveću korist imali su zaposleni u adminstraciji, koji inače imaju veoma nisku produktivnost i koji je dominnatmo nakrcan partijskim uhljebima koji ne isporucuju nikakve usluge ni građanima ni privredi. Oni, uglavnom ne rade nista, radna mjesta su im izmisljena i predatavljaju ciat balast i budžetu i privredi i građanima koji finansiraju budžet“ – stava je Medoejvić.
Kako dalje kaže, pogubni program „Evropa sad 1“ je izazvao talas zahtjeva za usklađivanje Kolektivnih uhovora sa naglim povećanjem minimalne zarade, koja nije samo socijalna kategorija već je i osnovni parametar za utvrđivanje cijena rada na tržištu rada i sistem zarada.
„Tako je naš javni sektor, osim što je preglomazan i neefikasan , postao i najplaćeniji . Što nas uvodi u novi ekonomski paradoks. Da je zarada u javnom sektoru mnogo veća nego u privatnom sektoru , koji finansira javni sektor. Očekivano, desio se i poremećaj na tržištu radne snage, jer radnici radije traže dobro plaćen posao na kome se malo ili nimalo radi u javnom sektoru, nego u privatnom sektoru“ – podvlači Medojević.
Ističe i da prosječna zarada u privatnom sektoru koja ie značajno niža od one u javnom sektoru, pokazuje da je strukturni problem crnogorske privrede produktivnost. Medoejvić kaže i da je niska produktivnost posledica i strukture naše ekonomije gdje u trgovini radi 20% ukupno zaposlenih.
„Stanje u kojem besposleni paraziti i partijski uhljebi imaju mnogo veće plate od radnika koji jedini stvaraju neku novu veijednost, dovodi do strukturnih anomalija na tržištu rada i do sve većeg odlaska mladih ljudi van zemlje“ – smatra Medojević.
On podjseća da zaposleni u javnom sektoru imaju Sindikat i Granske kolektivne Ugovore koji ima daju pravo da traže veće plate, i usklađivanie sa brzopleto i bez razmišljanja enormno uvećanom minimalnom zaradom, te zbog toga dolazimo u novi paradoks, da najplaćeniji i najmanje produktivni radnici traže povećanje zarada i štrajkuju.
„Zaposleni u privatnom sektoru nemaju Sindikat niti Granske Kolektivne ugovore, pa svaki pokušaj štrajka, završio bi otkazima. Zato oni radnici koji stvaraju novu vrijednost i finansiraju parazite iz javnog sektora ne štrajkuju, iako su im zarade daleko manje od zarade parazita.“ – zaključuje Medojević.
