Talas nasilja povezan sa narko-bandama preobrazio je Ekvador iz mirne turističke destinacije u ključnog igrača u globalnoj trgovini narkoticima.
Kako se, dakle, ova zemlja uklapa u posao sa drogama vredan više milijardi dolara koji obuhvata čitav svet?
Za samo nekoliko dana januara, Ekvador je doživeo držanje televizijskih novinara na nišanu oružja, ubistvo tužioca, upad u bolnicu, pretnje bombom i držanje zatvorskog osoblja za taoce nakon što je ozloglašeni gangster nestao iz zatvorske ćelije.
Predsednik Danijel Noboa proglasio je vanredno stanje i rekao BBC-ju da se zemlja „bori svakog dana da ne postane narko-država“ – zemlja čija privreda zavisi od trgovine ilegalnim narkoticima.
Ali bande kao što su Los Čoneros i Los Lobos već drže čitavo društvo čvrsto u šaci.
Nekada poznatiji kao turistička destinacija i najveći izvoznik banana na svetu, Ekvador se sada opisuje kao „super auto-put kokaina do SAD i Evrope“ u analizi InSajt Krajma, vašingtonske stručne grupe specijalizovane za istraživanje organizovanog kriminala na američkim kontinentima.
Geografija je ključni faktor u ovoj transformaciji.
Ekvador se graniči sa Kolumbijom i Peruom, najvećim svetskim proizvođačima koke, glavnog sastojka kokaina.
Kada je paravojna pobunjenička grupa Fark iz Kolumbije 2016. godine potpisala mirovni sporazum, odustala je od trgovine drogom, u kojoj je bila glavni igrač decenijama.
Ali na njeno mesto su uskočile otcepljene ćelije i transnacionalne kriminalne grupe i dok su snage bezbednosti pooštravale mere u Kolumbiji, bande su počele da traže nove rute za transport droga na strana tržišta.
Privukle su ih ekvadorske luke na pacifičkoj obali kao što je Gvajakil.
Zemlja je sada važan koridor distribucije – kokain napušta zemlju brodovima i avionima, ponekad krijumčarena u kontejnerima za banane, namenjene tržištima u Americi i Evropi.
Ekvadorske bande su takođe razvile tešnje veze sa narko-baronima u drugim zemljama kao što je Meksiko.
Kako su bande postajale moćnije, stopa ubistava u Ekvadoru se učetvorostručila između 2016. i 2022. godine, prema Kancelariji Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC).
Prema vladinoj statistici, u prvih šest meseci 2023. godine ekvadorska policija uhapsila više od 1.300 dece starosti između 12 i 17 godina pod sumnjom za zločine kao što su ubistvo, rasturanje droga i posedovanje vatrenog oružja.
Vlasti kažu da su ona napustila školu da bi se pridružila ozloglašenim bandama.
„Bande bez izuzetka operišu u siromašnijim urbanim naseljima“, kaže Felipe Botero, stručnjak za politiku prema drogama ženevske ekspertske grupe Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC).
„Decu i tinejdžere privlači moć koju vide u gangsterskom načinu života i mnogo su sklonija da primaju naređenja od narko bosova“, dodaje on.
Ono što se dešava u Ekvadoru odslikava povećanje globalne potražnje za kokainom i drugim drogama, prema UNODC-u.
U njenom najskorijem izveštaju, na osnovu podataka iz 2021. godine, procenjeno je da je 296 miliona ljudi starosti između 15 i 64 godine iz čitavog sveta koristilo neki oblik ilegalnih supstanci u prethodnih 12 meseci.
To je 23 odsto više nego deceniju ranije.
UN kaže da su najčešće korišćene droge kanabis, opioidi – od sredstava protiv bolova do heroina – i amfetamini.
Poslednjih godina došlo je i do velikog buma u proizvodnji kokaina, koja je dostigla „rekordni nivo“.
U Kolumbiji na primer, UNODC procenjuje da je proizvodnja skočila sa oko 400 metričkih tona iz 2011. godine na više od 1.800 iz 2021. godine.
Cena kilograma kokaina može da bude veoma niska, i do 2.000 dolara u Kolumbiji, prema proceni stručnjaka Ujedinjenih nacija.
Ali cena kreće značajno da skače što se više udaljava od izvora – taj isti kilogram može da košta više od 220.000 dolara u Australiji, na primer.
Kao i sa svakim drugim poslom, suština tržišta droga je u zaradi, kaže Ejlin Tig, stručnjakinja za politiku prema drogama sa Teksaškog Univerziteta A&M u SAD.
Važno je priznati i da su „u nekim oblastima, ta ilegalna tržišta ukrštena sa državom“, dodaje ona.
„Kao što pokazuje Ekvador, to ukrštanje stvara neočekivane ishode kad su u pitanju vladavina i javna bezbednost.“
Klasičan primer takvog ukrštanja viđena je u Kolumbiji osamdesetih kad su narko-bos Pablo Eskobar, za koga se tvrdilo da je u jednom trenutku vredeo 30 milijardi dolara, i njegov kartel Medeljin terorisali javnost.
Eskobar je mrtav, ali karteli su i dalje aktivni u Kolumbiji.
Najveći je Zalivski klan, koji ima veze sa međunarodnim kriminalnim organizacijama i krijumčarima droge u zemljama kao što su SAD i Rusija.
Hvatanje njegovog vođe Daira Antonija Usage, poznatijeg i kao Otonijel, 2021. godine oslabilo je strukturu grupe, ali su ćelije nastavile da budu aktivne.
Meksiko je decenijama prisustvovao borbi za prevlast između vlade i grupa kao što je kartel Sinaloa, koji američko Ministarstvo pravde smatra jednom od najvećih i najmoćnijih organizacija za rasturanje droge na svetu.
Vođa Sinaloe Hoakin „El Čapo“ Guzman je, poput Eskobara, postao tema mnogih knjiga, dokumentaraca, pa čak i Netfliksove igrane serije Narkos.
On sada služi doživotnu kaznu u američkom zatvoru, a priča se da njegov kartel vodi partnerstvo između dvojice sinova i dugogodišnjeg poslovnog partnera Ismaila Zambade Garsije.
U druge moćne bande u Meksiku spadaju Kartel nove generacije Halisko i Los Zetas, koju su osnovali korumpirani članovi elitne jedinice meksičkih specijalnih snaga.
Droge proizvedene u Latinskoj Americi obično ne putuju direktno do njihovih glavnih potrošačkih tržišta u Severnoj Americi i Evropi, a da bi dobili igru mačke i miša sa graničnom kontrolom, krijumčarske rute kroz Afriku postale su važan komadić distributerske slagalice.
Zapadnoafričke zemlje su ključna tranzitna tačka za prevoz kokaina koji ide za Evropu.
Pošiljke putuju preko Atlantika izbacivanjem iz aviona, podmornicama i malim ribarskim brodovima prekrivenim plavom ceradom radi kamuflaže, pravljenim da bi se izbeglo satelitsko praćenje.
„Afričke zemlje su strateški važne za distribuciju droge, a mnogima upravlja organizovani kriminal“, objašnjava Antonio Marija Kosta, bivši izvršni direktor UNODC-a.
„Novac od droge izvitoperuje privredu i kvari društvo.“
Gvineja-Bisao, jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu, opisivana je ranih 2000-ih u SAD i UN kao prva afrička narko-država.
Političari su optuživani da su uzimali novac od kriminalaca i pomagali da se zaštiti trgovina drogom.
Postoji sumnja da novac od droge cirkuliše i među snagama bezbednosti.
Predsednik Gvineje-Bisao Umaro Sisok Embalo je 2022. godine optužio dilere droge za finansiranje pokušaja državnog udara.
A 13 godina ranije, atentat na predsednika Gvineje-Bisao Žoaoa Bernarda Vijere od njegovih vlastitih vojnika postao je poznat kao „kokainski puč“ usred priče o borbi za prevlast nad novcem od droge koji ulazi u zemlju.
U obližnjem Maliju, trgovina drogom preklapa se sa oružanim pobunjeničkim grupama koje operišu na severu zemlje.
Mali se nalazi na koridoru koji povezuje Zapadnu Afriku sa Mediteranom i Evropom.
Podaci Ujedinjenih nacija pokazuju da se količina kokaina koju su zaplenile vlasti u regionu povećala sa 13 kilograma godišnje iz 2015. na 863 kilograma 2022. godine.
„Trgovina drogom je veliki izvor prihoda za oružane grupe“, kaže Antonio Marija Kosta, bivši šef UNODC-a.
„Droge izazivaju zavisnost ne samo njihovom upotrebom“, dodaje on, „već i zahvaljujući neverovatnom profitu koji generišu onima koji ih rasturaju.“
Zaplene su se nastavile čak i posle hapšenja i osuđivanja najozloglašenijeg afričkog dilera El Hadža Ahmeda Ibn Ibrahima, poznatijeg kao Malijac, 2019. godine.
Ibrahim, koji trenutno služi desetogodišnju zatvorsku kaznu u Maroku, potiče iz beduinske pustinje na severu Malija.
Prema časopisu Jeune Afrique , „Saharski Eskobar“ započeo je poslovnu karijeru prodajući polovne evropske automobile u Africi, zbog čega se izveštio u trgovačkim putevima, carini i drugoj logistici.
Nakon što je ušao na tržište zlata, upetljao se u transatlantsku trgovinu kokainom i u vreme hapšenja Malijac je navodno bio vlasnik imovine u nekoliko zemalja – u Brazilu, Rusiji i Maroku, da navedemo samo neke.
Istočna Afrika takođe igra ulogu u svetskoj trgovini drogom.
Luke kao što su Dar es Salam u Tanzaniji i Mombasa u Keniji tranzitne su tačke za droge koje se šalju u Južnu u Istočnu Aziju.
Ključno, one se takođe ponašaju kao ulazne tačke za heroin, amfetamine i kanabis koji putuju u drugom smeru, prema UNODC-u.
Uz to, ovaj region je dom ključnih međunarodnih aerodroma u Najrobiju i Adis Abebi.
Vlast brinu dokazi da je upotreba ilegalnih droga u porastu na kontinentu.
Štaviše, UNODC procenjuje da je 2021. godine kanabis koristilo 10 odsto svih ljudi iz Zapadne i Centralne Afrike.
Globalno, taj procenat je 4 odsto.
U međuvremenu, u Aziji, UNODC je primetio da je trgovina sintetičkim drogama u procvatu od pandemije kovida-19, zasnovavši procenu na zapleni droge, hapšenjima i njenoj dostupnosti na ulici.
Takozvani Zlatni trougao, zabita oblast u džungli koja se graniči sa Tajlandom, Laosom i Mjanmarom, i dalje je jedno od ključnih svetskih čvorišta za sintetičke droge i heroin.
Ujedinjene nacije su obelodanile 2023. godine da je Mjanmar postao najvećih svetski proizvođač opijuma , ključnog sastojka heroina, prestigavši Avganistan, čija usevi maka su se smanjili otkako su talibani došli na vlast.
Decenijama su prihodi od droga finansirali pobunjeničke grupe koje se bore protiv vlade u Mjanmaru i, protekle godine, usred građanskog rata, uzgoj se samo pojačao.
Jedna od najozloglašenijih grupa povezanih sa Zlatnim trouglom je Sam Gor, sindikat azijskih bandi.
UNODC je 2018. godine procenio da Sam Gor zarađuje najmanje osam milijardi dolara godišnje od poslovanja sa kristal metom.
Australijska policija procenjuje da je on odgovoran za 70 odsto droga koje ulaze u Australiju.
Ona kaže da grupa krijumčari ogromne količine droge – naročito metamfetamin, ali i heroin i ketamin – u zemlju u pakovanjima čaja.
Holandske vlasti su 2021. godine uhapsile čoveka optuženog da je šef sindikata, kinesko-kanadskog biznismena Cea Čija Lopa, zvanog „azijski El Čapo“.
Ce Či Lop je izručen Australiji u decembru 2022. godine, gde još iščekuje suđenje.
On negira optužbe da je radio sa drogom.
„Kriminalne grupe u Aziji operišu drugačije od Latinske Amerike“, kaže Vanda Felbab Braun, stručnjakinja za azijsku trgovinu drogom u američkom Institutu Brukings.
„Zemlje u azijskom regionu često imaju brutalan pristup prema drogama, tako da se ove grupe ponašaju pitomije“, kaže ona, objasnivši da su vođe bandi obično manje razmetljive, rešene da čuvaju identitet daleko od očiju javnosti.
Felbab-Braun je još jedna od onih koji imenuju Siriju kao narko-državu, zahvaljujući proizvodnji i distribuciji kaptagona – ilegalnog stimulansa čija mu je jeftina ulična cena donela nadimak „kokain za siromašne“.
Ova droga se uglavnom troši na Bliskom istoku, naročito u zalivskim zemljama među kojima je i Saudijska Arabija.
Sirija, zahvaćena građanskim ratom od 2011. godine, smatra se najvećim proizvođačem kaptagona na svetu i čini se da je ova droga postala izvor prihoda za izolovani režim u zemlji.
Prema Felbab-Braun, smatra se da je prodaja kaptagona na Bliskom istoku vredna pet milijardi dolara godišnje, a „ogroman deo“ ovog obrta koristi se za „podršku Asadovom režimu“.
Zajednička istraga BBC njuza na arapskom i mreže istraživačkog novinarstva OCCRP objavljena u junu 2023. godine pokazala je „direktne veze između trgovine kaptagonom i vodećih članova sirijskih oružanih snaga i porodice predsednika Bašara Al Asada“.
Sirijska vlada nije odgovorila na zahtev BBC-ja za komentar.
Međutim, prethodno je negirala bilo kakvo učešće u trgovini drogom.
Pogledajte video: BBC otkriva da je sirijski vojni vrh umešan u trgovinu drogom
Zemlja koju valja pomenuti za kraj je Kina.
SAD su optužile tamošnje firme i ljude za proizvodnju hemikaliju koje se koriste za pravljenje fentanila, jakog i često smrtonosnog sintetičkog opioida.
Američki zvaničnici kažu da se hemikalije šalju u Meksiko, gde se fentanil pravi pre nego što se šalje i distribuira u SAD.
Kina tvrdi da „ne postoji ilegalna trgovina fentanilom“ od Kine do Amerike, okrivivši za veliki broj srodnih smrti američke korisnike.
Zaustavljanje proizvodnje ovih hemikalija dovoljno je teško, kaže Vanda Felbab-Braun, zato što se „sprovodi na maltene porodičnom nivou umesto kod velikih kriminalnih organizacija“.
„Krijumčarenje ovih supstanci je jeftino i ne donosi ni približno onoliko novca kao krijumčarenje amfetamina, kojim u Aziji dominira ozbiljan organizovani kriminal.“
Međutim, američke vlasti kažu da su pronašle dokaze da kineske hemijske kompanije nude tehničku pomoć meksičkim kartelima u njihovoj proizvodnji fentanila.
U aprilu 2023. godine, njujorški sud je podigao optužnicu u odsustvu protiv kineskih državljana za krijumčarenje fentanila.
Jedan od optuženih, biznismen Kun Đijang, nalazi se na spisku najtraženijih kriminalaca američke Uprave za suzbijanje narkotika.
