Samir Divljanović, kog su prema navodima Javnog tužilaštva u Beogradu pokušali da ubiju pripadnici kriminalne grupe Radoja Zvicera i Nikole Vušovića, ispričao je pred sudom da je upucan kada je došao da „pomogne načelniku Četvrtog odeljenja Slobodanu Milenkoviću“.
Smatra da je ranjen samo zbog toga, jer sa jednim od vođa „kavačkog klana“ Zvicerom, kao i Vušovićem i ostalima nije imao nikakav sukob.
Inače, on je u sudnicu Specijalnog suda doveden iz pritvora Centralnog zatvora, prenosi „Kurir“.
Naveo je da se i njemu sudi zbog te večeri, zbog ugrožavanja sigurnosti i izazivanja opšte opasnosti, pošto je i sam pucao kada je ranjen na Vračaru, ali nikoga nije pogodio.
– Tada nisam znao, ali sam kasnije shatio da bi bilo ko da je došao bio upucan. Mi smo se vozili tu pola sata u kolima tim ulicama, u koloni, načelnik i četvrto odeljenje, mislim da su pretpostavili da sam dio grupe, saradnik tog inspektora – iznio je šta sumnja da je bio motiv njegovog ranjavanja u centru Beograda.
Divljanović je prethodno ispričao da je dan prij nego što je ranjen došao iz Novog Pazara, sa prijateljem koji je u to vrijeme imao raspisanu potragu, da se nađe sa nekim s kim se povezao preko Skaja, da bi u dogovoru sa tadašnjim načelnikom dogovorio navodnu kupovinu kokain, navodeći da je ponio sa sobom i 35 ili 36.000 eura.
– Neki prijatelj iz Novog Pazara me spojio sa kontaktom vezano za trgovinu drogom, trebalo je da bude neki kontakt iz Austrije. Ja sam sve rekao načelniku, znao je svaki kontakt, razmijenjivali smo to. Imao sam pogrešno mišljenje, da on treba sve da zna. Pitao sam ga za savet, nisam znao identitet ko je sa druge strane, pitao sam Sentu, pa smo se raspitivali i onda me je on pozvao da dođem u Beograd, da učestvujem u akciji i pomognem – ispričao je svjedok pred sudom. Kako je naveo, preko Skaja su zakazali sastanak da vide ko će da dođe.
– Moj prijatelj i ja otišli smo zajedno sa inspektorom Milenkovićem i ljudima iz njegovog odeljenja, bilo je još četiri auta, u kojima su bili inspektori. Ja sam izašao i prošetao ali sam posumnjao da je namještaljka, bilo mi je sumnjivo pa sam se vratio do kola inspektora, s kojim je bio moj prijatelj i tražio pištolj – ispričao je Divljanović u sudnici, navodeći da su susret dogovorili preko Skaja.
– Načelnik me je ubjeđivao da mi ne traba pištolj, ali sam ja rekao da neću bez njega. Stavio sam tetejac u džep, sjeo u kola i otišao na mjesto na kom je trebalo da se nađem. Izašao sam, naišao je momak sa kačketom, počeo je da puca, pogođen sam. I ja sam pucao, dok sam bježao. Taj neko je protrčao i otišao, bio je od mene na par metara, na možda četiri ili pet metara, ali sam ja posle bježao. Imao je kačket, jaknu s kapuljačom, i nešto navučeno preko nosa, poput neke rolke ili fantomke preko lica. Video sam lik, ali ne baš dobro, nisam imao vremena da gledam, bježao sam. Dok sam izvadio pištolj već sam bio pogođen, mislio sam da sam ubijen – ispričao je kako je ranjen u centru Beograda i dodao:
– Smatrao sam da sam došao da pomognem, da sam na pravoj strani, ali ispalo je da sam učestvovao u nekoj praktično privatnoj akciji. Tako ranjenog, inspektori su me odvezli u Urgentni centar, posle sam video da je tu dolazilo ispred do incidenata, inspektori su se svađali među sobom, a meni su stavljene lisice i sudi mi se za to – naveo je on.
Naveo je i da se posle čuo sa načelnikom Milenkovićem i da je ispalo da treba da laže o događaju.
– Kada sam shvatio šta se dešava, počeli su moji problemi i u Novom Pazaru, hapsili su me, pritiskali, a sve je u pozadimi ovog slučaja. Ovo je jedina istina, možete da me vodite na poligraf. Ja za te ljude koji se pominju u medijima, nisam čuo, ne znam ni Džonije ni Zvicere, nemam te vrste problema, a odjednom čitam da sam trebao da budem ubijen u Urgentnom centru. I vi sigurno znate, što bih ja dolazio iz Novog Pazara da kupujem drogu ovde, uglavnom se droga kupuje u Novom Pazaru, ja sam mislio da sam na pravoj strani i da sam došao da pomognem. Ja sam penzionisani narko diler, osuđivan sam 2004. za drogu, a sad me sramota, osjedeo sam, nisam ja nikakav narko diler – naveo je prvi svjedok u postupku protiv vračarskog klana.
Na pitanje optuženog Aleksandra Miloševića, koji se tereti da je po nalogu Vušovića pucao te večeri na Divljanovića, da li ga prepoznaje kao osobu koja ga je ranila, svjedok je izjavio „da to 100 posto nije taj muškarac, jer je optuženi mnogo viši i krupniji od pucača“.
