Uspon vještačke opšte inteligencije – koji se sada smatra neizbežnim u Silicijumskoj dolini – doneće promenu koja je „redova veličine“ veća od svega što je svet do sada video, kažu posmatrači. Ali da li smo spremni?
AGI—definisana kao veštačka inteligencija sa ljudskim kognitivnim sposobnostima, za razliku od uže veštačke inteligencije, kao što je ChatGPT koji privlači naslove—mogao bi osloboditi ljude od sitnih zadataka i uvesti novu eru kreativnosti.
Ali takva istorijska promena paradigme bi takođe mogla da ugrozi radna mesta i izazove nepremostiva socijalna pitanja, upozoravaju stručnjaci.
Prethodni tehnološki napredak od električne energije do interneta pokrenuo je snažnu društvenu promenu, kaže Sići Čen, izvršni direktor startap kompanije Runvai u San Francisku.
Ali ono što sada gledamo je sama inteligencija… Ovo je prvi put da smo u mogućnosti da stvorimo samu inteligenciju i povećamo njenu količinu u univerzumu“, rekao je on za AFP.
Promena će, kao rezultat, biti „redova veličine veća od svake druge tehnološke promene koju smo ikada imali u istoriji“.
A takva uzbudljiva, zastrašujuća promena je „mač sa dve oštrice“, rekao je Čen, predviđajući korišćenje AGI za rešavanje klimatskih promena, na primer, ali i upozoravajući da je to alat kojim želimo da budemo što „upravljiviji“.
Upravo je objavljivanje ChatGPT-a krajem prošle godine ono što je dugo sanjanu ideju o AGI-u približilo stvarnosti za jedan ogroman korak.
OpenAI, kompanija koja stoji iza generativnog softvera koji izbacuje eseje, pesme i računarski kod na komandu, ove nedelje je objavila još moćniju verziju tehnologije koja njime upravlja — GPT-4.
Kaže da tehnologija neće moći samo da obrađuje tekst već i slike i proizvodi složeniji sadržaj kao što su pravne žalbe ili video igrice.
Kao takav, „pokazuje performanse na nivou čoveka“ na nekim merilima, saopštila je kompanija.
Uspeh OpenAI, podržan od strane Microsofta, pokrenuo je svojevrsnu trku u naoružanju u Silicijumskoj dolini dok tehnološki giganti nastoje da svoje generativne AI alate podignu na sledeći nivo – iako su i dalje oprezni da čet-botovi izađu iz koloseka.
Digitalni asistenti Microsoft-a i Google-a sa veštačkom inteligencijom već mogu da sumiraju sastanke, nacrte e-poruke, kreiraju veb-sajtove, prave reklamne kampanje i još mnogo toga — dajući nam uvid u ono za šta će AGI biti sposoban u budućnosti.
„Previše vremena trošimo na naporan rad“, rekao je Jared Spataro, potpredsednik Microsoft korporacije.
Sa veštačkom inteligencijom Spataro želi da „ponovo otkrije dušu posla“, rekao je tokom prezentacije Majkrosofta u četvrtak.
Veštačka inteligencija takođe može da smanji troškove, kažu neki.
Britanski pejzažni arhitekta Džo Perkins je tvitovao da je koristio GPT-4 za projekat kodiranja, za koji mu je „veoma dobar“ programer rekao da će koštati 5.000 funti (6.000 dolara) i da će trajati dve nedelje.
„GPT-4 je isporučio isto za 3 sata, za 0,11 dolara“, napisao je na Tviteru. „Iskreno zapanjujuće.“
Ali to postavlja pitanje pretnje ljudskim poslovima, s tim što je preduzetnik Čen priznao da bi tehnologija jednog dana mogla da izgradi startup poput njegove — ili još bolju verziju.
„Kako ću da zaradim za život, a da ne budem beskućnik? upitao je i dodao da računa da će se rešenja pojaviti.
Sveprisutna veštačka inteligencija takođe postavlja znak pitanja u odnosu na kreativnu autentičnost jer pesme, slike, umetnost i još mnogo toga stvara softver umesto ljudi.
Da li će ljudi izbegavati obrazovanje, oslanjajući se umesto toga na softver da razmišlja umesto njih?
I kome treba verovati da bi veštačka inteligencija bila nepristrasna, tačna i prilagodljiva različitim zemljama i kulturama?
AGI „verovatno dolazi do nas brže nego što možemo da obradimo“, kaže Šeron Džou, suosnivač generativne AI kompanije.
Tehnologija postavlja egzistencijalno pitanje za čovečanstvo, rekla je ona za AFP.
„Ako će postojati nešto moćnije od nas i inteligentnije od nas, šta to znači za nas?“ upita Džou.
„A da li mi to upregnemo? Ili upregne nas?“
OpenAI kaže da planira da postepeno gradi AGI sa ciljem da koristi celom čovečanstvu, ali je priznao da softver ima bezbednosne nedostatke.
Bezbednost je „proces“, rekao je glavni naučnik OpenAI Ilja Sutskever u intervjuu za MIT Technologi Reviev, dodajući da bi bilo „veoma poželjno“ da kompanije „iznađu neku vrstu procesa koji omogućava sporije izdavanje modela sa ove potpuno neviđene sposobnosti“.
Ali za sada, kaže Džou, usporavanje jednostavno nije deo etosa.
„Moć je koncentrisana oko onih koji mogu da grade ove stvari. I oni donose odluke oko toga, i skloni su da se kreću brzo“, kaže ona.
Sam međunarodni poredak mogao bi biti u pitanju, sugeriše ona.
„Pritisak između SAD i Kine je ogroman“, kaže Džou, dodajući da trka veštačke inteligencije poziva na eru Hladnog rata.
„Definitivno postoji rizik sa AGI-jem da će, ako jedna zemlja to shvati brže, dominirati?“ ona pita.
