Papa Franja je u srijedu povezao sadašnje patnje Ukrajinaca sa „genocidom koji je veštački izazvao Staljin“ iz 1930-ih, kada je sovjetski lider okrivljen za stvaranje gladi koju je napravio čovek u zemlji za koju se vjeruje da je ubilo više od tri miliona ljudi.
Franjino povezivanje današnje situacije ukrajinskih civila sa onima koji su stradali od gladi pre 90 godina, i njegova spremnost da to nazove „genocidom“ i direktno okrivi Josifa Staljina, označili su oštru eskalaciju papske retorike protiv Rusije. Od ove godine, samo 17 zemalja je zvanično priznalo glad, poznatu kao Holodomor, prema Muzeju Holodomora u Kijevu.
U komentarima na kraju svoje nedjeljne opšte audijencije u sredu, Franjo je obnovio pozive na molitve za „užasne patnje za dragi i mučenički ukrajinski narod“. On je podsetio da se u subotu obeležava 90 godina od početka gladi, koju Ukrajina obeležava svake četvrte subote u novembru Danom sećanja.
„U subotu počinje godišnjica užasnog genocida Holodomora, istrebljenja glađu koje je veštački izazvao Staljin između 1932-1933“, rekao je Fransis. „Pomolimo se za žrtve ovog genocida i pomolimo se za toliko Ukrajinaca — djece, žena, staraca, beba — koji danas trpe mučeništvo agresije.
Akademsko mišljenje je i dalje podjeljeno o tome da li glad predstavlja „genocid“, a glavno pitanje je da li je Staljin namerno želeo da ubije Ukrajince kao pokušaj da uguši pokret za nezavisnost protiv Sovjetskog Savjeza, ili je glad prvenstveno rezultat nesposobnosti zvaničnika zajedno sa prirodnim uslovima. Bez obzira na to, „velika glad“ je zasijala zaostalu ukrajinsku gorčinu prema sovjetskoj ruskoj vlasti.
Vatikan, u svom Zborniku socijalne doktrine Crkve iz 2004., navodi Ukrajince zajedno sa Jermenima i Jevrejima kao žrtve genocida u 20. veku i kaže: „Pokušaji da se eliminišu čitave nacionalne, etničke, verske ili jezičke grupe su zločini protiv Boga i samog čovečanstva. , a odgovorni za takve zločine moraju za njih da odgovaraju pred pravdom.”
Franja je više puta pozivao na mir i prekid rata, slao humanitarnu pomoć Ukrajini i neprestano pozivao na molitve za „mučenički“ ukrajinski narod. Ali on je generalno odbijao da pripiše krivicu ili čak imenuje Rusiju ili predsednika Vladimira Putina, i ponovio je pritužbe Kremlja da je NATO „lajao na njegova vrata“ u svom širenju na istok.
Vatikan ima tradiciju da ne proziva agresore, smatrajući da je zakulisna diplomatija efikasnija od javnog osuđivanja. Sveta stolica takođe želi da održi odnose sa Ruskom pravoslavnom crkvom, koja je snažno podržala Kremlj u ratu.
Prema Muzeju Holomodora, 16 država pored Ukrajine priznalo je glad kao genocid: Australija, Ekvador, Estonija, Kanada, Kolumbija, Gruzija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Meksiko, Paragvaj, Peru, Poljska, Portugal, Sjedinjene Američke Države i Vatikana. Neke druge zemlje, poput Argentine, Čilea i Španije, osudile su to kao „čin istrebljenja“.
Franjo je 2015. razbesneo Tursku kada je sa oltara bazilike Svetog Petra javno proglasio pokolj Jermena iz otomanskog doba genocidom. Ovog leta, tokom vazdušne konferencije za štampu vraćajući se kući iz Kanade, Fransis se složio da je pokušaj da se eliminiše starosedelačka kultura u Kanadi kroz rezidencijalni školski sistem koji vodi crkva predstavljao kulturni „genocid“, iako je to zanemario da kaže kada je bio u sama Kanada.
