Praistorijsko kameno oruđe pronađeno u pećini u Poljskoj pre 50 godina nedavno je identifikovano kao jedno od najstarijih ikada otkrivenih u regionu.
Alati iz pećine Tunel Vielki u Malopoljskoj su stari između 450.000 i 550.000 godina. Ovo datiranje može omogućiti naučnicima da saznaju više o ljudima koji su ih napravili, kao io njihovoj migraciji i stanovanju u centralnoj Evropi tokom praistorije.
Na primer, vremenski okvir verovatno znači da je alate napravila izumrla ljudska vrsta Homo heidelbergensis, koja se obično smatra poslednjim zajedničkim predkom neandertalaca i savremenih ljudi (nas). A to znači da je region bio naseljen ljudima u vreme kada bi oštra klima srednje Evrope zahtevala značajno fizičko i kulturno prilagođavanje.
„Ovo je za nas izuzetno interesantan aspekt analiza“, objasnila je arheologinja Malgoržata Kot sa Univerziteta u Varšavi u Poljskoj za Nauku u Poljskoj još u oktobru 2022, kada je istraživanje objavljeno.
„Možemo ispitati granice mogućnosti opstanka Homo heidelbergensis-a i tako posmatrati kako se on prilagodio ovim nepovoljnim uslovima.
Tunel Vielki pećina je iskopana 1960-ih, a arheolozi su se ponovo vratili na lokaciju 2016. Slojevi materijala datirani su u Holokone, koji datiraju od pre oko 11.700 godina, i srednjeg paleolita, koji se proteže čak pre 40.000 godina.
Ali arheolog Klaudio Berto sa Univerziteta u Varšavi smatrao je da je datiranje u suprotnosti sa onim što je on posmatrao. Kosti životinja pronađene na tom mestu, zaključio je, skoro sigurno su starije od 40.000 godina.
Tako su se 2018. Kot i njen tim vratili u pećinu. Ponovo su otvorili i proširili jedan od rovova, pažljivo ispitujući različite slojeve materijala nagomilanog tokom godina i prikupljajući više koštanog materijala za analizu.
Otkrili su da gornji slojevi zaista sadrže kosti životinja koje su živele u kasnom pleistocenu i holocenu. Ali donji sloj je bio izrazito stariji. Sadržao je kosti nekoliko vrsta koje su živele pre pola miliona godina: evropski jaguar, Panthera gombaszoegensis; vuk Mosbach, predak savremenih sivih vukova, Canis mosbachensis; i Deningerov medved, Ursus deningeri.
Sloj koji je dao kosti takođe je sadržao dokaze o lomljenju kremena, uključujući ljuspice kremena, „prazne“ od kojih se mogu oblikovati drugi alati i jezgra iz kojih su izbijani. Bilo je i nekih gotovih alata, poput noževa.
„Pošto ovi predmeti potiču iz istog sloja kao i kosti, to znači da je njihova starost veoma slična“, objasnio je Kot. „Ovu pretpostavku potvrdila su iskopavanja u pećini 2018. godine. Oni su potvrdili raspored slojeva koje su istraživači opisali pre pola veka. Otkrili smo i više otpada od proizvodnje i životinjskih kostiju.“
Ranije su, dodala je, u Poljskoj postojala samo dva poznata nalazišta sa alatima iz približno istog vremenskog perioda: Tržebnica i Rusko. Ali pećinski artefakti Tunel Vielki su drugačiji. Nekoliko arheoloških nalazišta u ovoj oblasti pokazuju dokaze drevnog ljudskog stanovanja – ali svi su to nalazišta na otvorenom.
Pronaći artefakte iz tog vremena u pećini je, prema Kotu, veoma neočekivano.
„Bili smo iznenađeni da su pre pola miliona godina ljudi na ovim prostorima boravili u pećinama, jer to nisu bila najbolja mesta za kampovanje“, primetila je ona.
„Vlaga i niska temperatura bi to obeshrabrile. S druge strane, pećina je prirodno sklonište. To je zatvoren prostor koji daje osećaj sigurnosti. Pronašli smo tragove koji mogu ukazivati na to da su ljudi koji su tu boravili koristili vatru, što je verovatno pomogao da se ukrote ova mračna i vlažna mesta.“
Zanimljiva je bila i tehnika korišćena za hvatanje kremenog kamena pronađenog u pećini. Ova tehnika je najjednostavnija koju su koristili drevni ljudi i, u vreme kada su alati stvoreni, retko se koristila kao primarni način; obično se koristio samo na materijalima lošeg kvaliteta ili kada je kremen bio u nedostatku.
Samo jedna druga lokacija, Isernia La Pineta u Italiji, koristila je tehniku kao primarnu. Kremen Tunel Vielki nije bio lošeg kvaliteta, niti je bio oskudan, jer se lokalno nabavio. To je bio slučaj i za Isernia La Pineta; pronalaženje drugog lokaliteta sa istim karakteristikama moglo bi pomoći arheolozima da otkriju razlog zašto su ovi drevni ljudi koristili tu specifičnu tehniku.
Tim se nada da će se vratiti u pećinu u potrazi za kostima Homo heidelbergensis .
