Prije nego što je Pakistan upao u kataklizmičnu zdravstvenu situaciju zbog svoje najveće poplave, zemlja se već suočavala sa teretom zaraznih bolesti, rastućim stopama nezaraznih bolesti (NCD) i široko rasprostranjenim disparitetima. To je prema prvom i najsveobuhvatnijem istraživanju pakistanskih zdravstvenih trendova koje se svodi na najnovije dostupne podatke za sve četiri provincije i tri teritorije.
Rad, objavljen danas u The Lancet Global Health, rad je Instituta za zdravstvene metrike i evaluaciju (IHME) na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Vašingtonu, na osnovu studije Global Burden of Disease 2019, i deo je saradnje sa Univerzitet Aga Khan i Uredba i koordinacija Ministarstva nacionalnih zdravstvenih službi.
Zdravstveni izazovi Pakistana su pogoršani brojnim prethodnim prirodnim katastrofama, uključujući istorijsko razaranje sa kojim se zemlja suočava od juna 2022. godine, a koje je pogodilo više od 33 miliona ljudi – od kojih su polovina deca. Zemlja je istovremeno izazvana domaćim i globalnim dešavanjima, uključujući pandemiju COVID-19, politička previranja i situaciju koja se stalno razvija u susednoj zemlji Avganistanu.
„Ova otkrića nam govore da je početni nivo Pakistana pre nego što je bio pogođen ekstremnim poplavama već bio na nekim od najnižih nivoa širom sveta“, rekao je dr Ali Mokdad, profesor zdravstvenih metričkih nauka na IHME. „Dokazi ne mogu biti jasniji. Pakistanu su kritično potrebne pravičnije ulaganje u svoj zdravstveni sistem i političke intervencije kako bi se spasili životi i poboljšalo zdravlje ljudi.“
Istraživači su otkrili da su pet vodećih uzroka prerane smrtnosti u 2019. bili neonatalni poremećaji, ishemijska bolest srca, moždani udar, dijareja i infekcije donjih disajnih puteva. Neuhranjenost dece i majki, zagađenje vazduha, visok sistolni krvni pritisak, rizici u ishrani i konzumacija duvana bili su vodeći faktori rizika za smrt i godine života prilagođene invalidnosti u 2019.
Dok je trenutna kriza eksponencijalno rasla zbog izbijanja bolesti koje su usledile u poplavama opustošenim područjima, uticaj bi mogao trajati godinama samo zbog neuhranjenosti. Stopa zaostajanja u razvoju među decom u Pakistanu je već bila visoka pre nego što su rekordne padavine poplavile zemlju. U stvari, procene za 2019. pokazale su da je Belučistan imao najveću prevalenciju zaostajanja u razvoju, a Pendžab je imao najveću prevalencu gubitka kod dece mlađe od 5 godina.
„Zemlji je hitno potrebna jedinstvena nacionalna politika ishrane, posebno pošto klimatske promene i povećana ozbiljnost suše, poplava i kuge ugrožavaju bezbednost hrane“, rekla je dr Zainab Samad, profesor i predsedavajući Odeljenja za medicinu na Univerzitetu Aga Kan. „Sada kada smo naoružani ovim najnovijim nalazima koji su stratifikovani prema lokaciji, starosti i polu, možemo ih podeliti sa radnom grupom pakistanske vlade koja radi na rešavanju problema zdravlja dece kako bi se smanjila pothranjenost.
Nova analiza je takođe istakla kako je zemlja iskusila usporavanje smanjenja smrtnosti majki i dece, visoke stope fertiliteta i stalne probleme rodnih dispariteta, za koje se očekuje da će se pogoršati kako se bezbednost i bezbednost brzo pogoršavaju nakon poplava.
Različite stope životnih godina prilagođenih invalidnosti (DALIs) po regionima takođe ukazuju na ozbiljna pitanja pravičnosti. Stopa DALI-a u Islamabadu bila je 22.226 na 100.000, ali je stopa u Beludžistanu bila više nego dvostruka, 49.620 na 100.000, i viša od stope u zemlji od 42.059 na 100.000.
Pakistan se takođe i dalje suočava sa velikim teretom zaraznih bolesti koje nejednako utiču na stanovništvo, uključujući tuberkulozu, hepatitis, tifus i paratifus.
Tokom poslednjih 30 godina, pet glavnih uzroka opterećenja bolestima prešlo je sa zaraznih na NCD. Kardiovaskularne bolesti, rak i dijabetes postaju glavni uzroci smrti i invaliditeta. U stvari, istraživači predviđaju da će ove NCD biti tri vodeća uzroka smrti u narednih 30 godina.
„Naši krhki zdravstveni i ekonomski sistemi su loše opremljeni da se nose sa sadašnjim i budućim teretom NCD“, rekao je dr Samad. „Videli smo nacionalne akcione planove za NCD, ali implementacija u velikoj meri nedostaje i veoma je potrebna u ovoj oblasti.
„Prilagođavajući naš odgovor na izazove koji su se razvili, moramo se istovremeno pozabaviti pandemijom COVID-19, baviti se izazovima zaraznih bolesti i obuzdati rastuću stopu nezaraznih bolesti“, rekao je dr Rana Muhammad Safdar, terenski epidemiolog i bivši generalni direktor, Zdravlje, Ministarstvo nacionalnih zdravstvenih usluga Propisi i koordinacija. „Davanje prioriteta u ove tri oblasti će poboljšati sposobnost Pakistana da napravi korak ka postizanju univerzalne zdravstvene pokrivenosti i ispuni svoje ciljeve održivog razvoja.
Zdravstveni status Pakistana zaostaje za onim njegovih suseda i drugih zemalja sa sličnim socio-demografskim indeksom (SDI). SDI je zbirni prosek prihoda po glavi stanovnika, prosečnog obrazovnog postignuća i stopa fertiliteta za sve oblasti u studiji GBD. Ukupan SDI Pakistana se povećao tokom 20-godišnjeg perioda studije, ali je jaz između najviše i najniže jedinice SDI porastao za 54%. Najniži SDI među pakistanskim provincijama i teritorijama bio je veći od onog u Avganistanu i niži od onog u Nepalu.
Smanjenje jaza je teška bitka zbog mnogih faktora, uključujući nedostatak adekvatne zdravstvene zaštite. Iako je glavni prioritet u Pakistanu univerzalna zdravstvena pokrivenost, njegov indeks pristupa zdravstvenoj zaštiti i indeks kvaliteta je rangiran na 154. mestu od 195 zemalja. Posmatrajući ciljeve održivog razvoja Ujedinjenih nacija za 188 zemalja i šanse da ih postigne do 2030. godine, Pakistan je rangiran na 164. mestu. Čak i na Indeksu ljudskog kapitala, koji ocenjuje očekivani životni vek prilagođen obrazovanju i zdravlju, Pakistan je bio na 116. mestu među 195 zemalja.
Očekivani životni vek (LE) u Pakistanu se povećao sa 61,1 godine u 1990. na 65,9 u 2019. zbog smanjenja zaraznih bolesti, bolesti majki, novorođenčadi i nutritivnih bolesti. To je i dalje 7,6 godina niže od globalnog prosečnog životnog veka i niže od pet od šest sličnih zemalja. Prilikom ispitivanja cifara prema starosti, polu i geografskoj lokaciji, nejednakosti su bile primetne. Očekivani životni vek je povećan za 8% kod žena i 7% kod muškaraca. Među regionima, Islamabad je imao najveći očekivani životni vek tokom 20-godišnjeg perioda studije. Najmanji rast u LE bio je u dve zapadne provincije, Beludžistan i Hajber Pahtunva, koje su teško pogođene nedavnim poplavama.
