[Phys] Otkriće fosila u ormanu pomera poreklo modernog guštera unazad 35 miliona godina

Primerak izvađen iz ormara u Prirodnjačkom muzeju u Londonu pokazao je da su savremeni gušteri nastali u kasnom trijasu, a ne u srednjoj juri kako se ranije mislilo.

Ovaj fosilizovani srodnik živih guštera kao što su gušteri, gila čudovišta i spori crvi identifikovani su u pohranjenoj muzejskoj kolekciji iz 1950-ih, uključujući primerke iz kamenoloma u blizini Tortvorta u Glosterširu, Jugozapadna Engleska. Tehnologija tada nije postojala da bi otkrila svoje savremene karakteristike.

Kao gušter modernog tipa, novi fosil utiče na sve procene porekla guštera i zmija, zajedno nazvanih Skvamata, i utiče na pretpostavke o njihovim stopama evolucije, pa čak i na ključni pokretač za poreklo grupe.

Tim, predvođen dr Dejvidom Vajtsajdom iz Bristolske škole za nauke o Zemlji, nazvao je svoje neverovatno otkriće Criptovaranoides microlanius što znači „mali mesar“ u čast njegovih čeljusti koje su bile ispunjene zubima za sečenje oštrih ivica.

Dr Vajtsajd je objasnio: „Prvo sam primetio primerak u ormanu punom fosila Clevosaurusa u skladištima Prirodnjačkog muzeja u Londonu gde sam naučni saradnik. Ovo je bio dovoljno uobičajen fosilni reptil, bliski rođak Novog Zelanda Tuatara koja je jedina preživela iz grupe, Rhinchocephalia, koja se odvojila od skvamata pre više od 240 miliona godina.

„Naš primerak je jednostavno označen ‘Klevosaurus i još jedan reptil’. Kako smo nastavili da istražujemo primerak, postajali smo sve ubeđeniji da je on zapravo bliži gušterima današnjice nego grupa Tuatara.

„Napravili smo rendgenske snimke fosila na Univerzitetu i to nam je omogućilo da rekonstruišemo fosil u tri dimenzije i da vidimo sve sitne kosti koje su bile skrivene unutar stene.

Criptovaranoides je očigledno skvamat jer se razlikuje od Rhinchocephalia u moždanom delu, u vratnim pršljenovama, u predelu ramena, u prisustvu srednjeg gornjeg zuba u prednjem delu usta, po načinu na koji su zubi postavljeni na policu u vilice (a ne spojene sa vrhom vilica) i u arhitekturi lobanje kao što je nedostatak donje temporalne šipke.

Postoji samo jedna glavna primitivna karakteristika koja se ne nalazi u modernim skvamatima, otvor na jednoj strani kraja kosti nadlaktice, humerusa, kroz koji prolaze arterija i nerv. Criptovaranoides ima neke druge, naizgled primitivne karaktere, kao što je nekoliko redova zuba na kostima krova usta, ali stručnjaci su isto primetili kod živog evropskog staklenog guštera i mnoge zmije poput Boa i Pitona imaju više redova veliki zubi u istoj oblasti. Uprkos tome, on je napredan kao većina živih guštera u svom moždanom omotaču, a koštane veze u lobanji sugerišu da je bio fleksibilan.

„U smislu značaja, naš fosil pomera poreklo i diversifikaciju skvamata nazad iz srednje jure u kasni trijas“, kaže koautor profesor Majk Benton. „Ovo je bilo vreme velikog restrukturiranja ekosistema na kopnu, sa nastankom novih biljnih grupa, posebno četinara modernog tipa, kao i novih vrsta insekata, i nekih od prvih modernih grupa kao što su kornjače, krokodili, dinosaurusi, i sisari.

„Dodavanje najstarijih modernih skvamata onda upotpunjuje sliku. Čini se da su ove nove biljke i životinje došle na scenu kao deo velike obnove života na Zemlji nakon masovnog izumiranja na kraju Perma pre 252 miliona godina, a posebno epizode ​​karnijskog pluvijala , pre 232 miliona godina kada je klima varirala između vlažne i suve i izazvala velike poremećaje u životu.“

Dr. studentica istraživanja Sofia Chambi-Trovell je prokomentarisala: „Ime nove životinje, Criptovaranoides microlanius, odražava skrivenu prirodu zveri u fioci, ali i njen verovatan način života, koja živi u pukotinama krečnjaka na malim ostrvima koja su postojala oko Bristola u Ime vrste, što znači ‘mali mesar’, odnosi se na njene čeljusti koje su bile ispunjene zubima za rezanje oštrih ivica i ona bi lovila člankonošce i male kičmenjake.“

Dr Vajtsajd je zaključio: „Ovo je veoma poseban fosil i verovatno će postati jedan od najvažnijih pronađenih u poslednjih nekoliko decenija. Sreća je što se čuva u Nacionalnoj kolekciji, u ovom slučaju Prirodnjačkom muzeju u Londonu. želi da se zahvali pokojnoj Pameli L. Robinson koja je pronašla fosile iz kamenoloma i uradila dosta pripremnih radova na tipskom uzorku i povezanim kostima. Bila je velika šteta što nije imala pristup tehnologiji CT skeniranja koja bi joj pomogla da posmatra sve pojedinosti primerka“.