Dva novootkrivena gena su povezana sa šizofrenijom, dok je ranije poznati gen povezan sa rizikom od šizofrenije takođe povezan sa autizmom u velikoj novoj studiji.
Naučnici kažu da otkrića povećavaju naše razumevanje bolesti mozga i mogu dovesti do novih ciljeva lečenja.
Važno je da je ovo prva poznata istraga koja se bavi rizikom od šizofrenije kod različitih grupa ljudi, posebno onih afričkog porekla. Otkrilo je da retke štetne varijacije u genskim proteinima povećavaju rizik od šizofrenije kod svih etničkih grupa.
Kao i kod mnogih neuroloških stanja, tačni uzroci šizofrenije su različiti i složeni, i uglavnom nepoznati, iako se čini da kombinacija genetskih, ekoloških i bioloških promena u mozgu igra ulogu.
„Motivacija za ovu studiju je bila da se bolje razume kako retke genetske varijante utiču na rizik osobe za razvoj teške mentalne bolesti, posebno mentalne bolesti šizofrenije“, kaže genetski psihijatar Aleksandar Čarni sa Medicinske škole Ikan na planini Sinaj u SAD.
Nedavna istraživanja su pokazala da ljudi sa šizofrenijom imaju više retkih varijanti smanjenja proteina (PTV) među izborom od deset gena nego ljudi koji nemaju šizofreniju. PTV su promene DNK koda koje mogu prouzrokovati da gen proizvodi protein bez bitnih delova, ometajući njegovu funkciju.
Međutim, ta studija – kao i većina genetskih studija – sprovedena je na evropskim populacijama, iako je šizofrenija uobičajena širom sveta.
U najnovijoj istrazi dva nova gena rizika, SRRM2 i AKAP11, identifikovana su poređenjem genskih sekvenci ljudi sa šizofrenijom sa onima zdravih ljudi iz različitih grupa, posebno onih afričkog porekla.
Treći gen identifikovan u studiji, PCLO, u prošlosti je bio povezan sa šizofrenijom, ali sada je poznato da takođe povećava rizik od autizma. Ovo doprinosi onome što već znamo o genetskom preklapanju između nekih neuroloških stanja.
„Poznato je da postoje genetske komponente koje se dele među bolestima. Klinički, geni mogu izgledati drugačije u istoj porodici. Ista varijanta u istoj porodici može izazvati autizam kod jednog člana porodice i šizofreniju kod drugog“, kaže Čajni.
„Ideja da isti gen ima različite manifestacije veoma nam je interesantna, jer bi mogla biti korisna kada je u pitanju lečenje ljudi u klinici.
Da bi došao do svojih nalaza, tim je sproveo meta-analizu koja je uključivala 35.828 slučajeva i 107.877 kontrola dobijenih iz prethodno objavljenih skupova podataka.
Objedinjavanjem podataka iz više studija koje su ispitivale isti fenomen, meta-analiza može pomoći istraživačima da identifikuju obrasce ili nedoslednosti u nalazima različitih studija i daju precizniju procenu veličine efekta.
Sekvenciranje čitavog genoma je skupo, pa su istraživači primenili ciljano sekvenciranje gena na pažljivo odabrane gene iz ovih podataka – od 11.580 ljudi sa dijagnozom šizofrenije ili šizoafektivnih poremećaja i 10.555 ljudi bez poznate dijagnoze psihijatrijskog poremećaja. Ljudi čiji su geni uključeni u studiju nisu bili usko povezani, a 40 odsto su bili neevropljani.
„Fokusirajući se na podskup gena, otkrili smo retke štetne varijante koje bi potencijalno mogle da dovedu do novih lekova za šizofreniju“, kaže glavni autor, genetičar i analitičar podataka Dongjing Liu sa Medicinske škole Ikan na planini Sinaj.
„Takođe značajno: proučavajući ljude različitog porekla, otkrili smo da retke štetne varijante u evolutivno ograničenim genima daju sličnu veličinu rizika od šizofrenije među tim različitim populacijama i da su genetski faktori koji su ranije utvrđeni kod pretežno belih ljudi sada prošireni na nebelce. za ovu iscrpljujuću bolest“.
Šizofrenija je teška mentalna bolest koja utiče na razmišljanje, osećanje i ponašanje. Obično počinje u kasnoj adolescenciji ili ranom odraslom dobu i pogađa oko 7 od 1.000 ljudi, skraćuje život osobe za skoro 15 godina, prema statistikama.
Simptomi uključuju slušanje ili gledanje stvari koje ne postoje, verovanje u stvari koje nisu stvarne, neorganizovano razmišljanje i ponašanje i nedostatak motivacije. Simptomi mogu biti veoma uznemirujući za osobu koja ih ima i za one oko njih.
Za mnoge ljude, šizofrenijom se dobro upravlja lečenjem, ali trenutni lekovi ne deluju za sve, simptomi i neželjeni efekti variraju i potrebno je više istraživanja.
Istraživači planiraju da dalje istraže kliničke implikacije ovih novootkrivenih gena na specifične simptome ili ponašanja šizofrenije i identifikuju potencijalne lekove za njihovo ciljanje.
Liu i kolege zaključuju da je glavni doprinos ove studije polju genetike demonstriranje da je genetski rizik ujednačen među etničkim grupama.
„Postizanje raznolikosti u ljudskim genetskim istraživanjima mora biti glavni prioritet kako bi se sprečilo pogoršanje zdravstvenih dispariteta kako rezultati genetskih istraživanja počinju da se prevode u kliničku praksu“, pišu oni.
