Evropske zemlje će se možda suočiti sa hladnijom zimom od uobičajene, prognozirao je u nedelju šef Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze (ECMVF). Ova prognoza dolazi u trenutku kada se kontinent bori sa energetskom krizom podstaknutom sankcijama koje je Zapad uveo Rusiji zbog sukoba u Ukrajini.
U razgovoru za Fajnenšel tajms, generalna direktorka ECMVF Florens Rabije rekla je da rani podaci ukazuju na to da bi se Zapadna Evropa u novembru i decembru mogla suočiti sa periodom visokog pritiska. Ovo, napomenula je ona, može dovesti do hladnijeg vrijemena sa manje vetra i padavina, što može smanjiti količinu energije koju generišu obnovljivi izvori energije.
„Ako imamo ovaj obrazac, onda je za energiju prilično zahtjevan, jer ne samo da je malo hladnije, već i imate manje vetra za energiju vetra i manje padavina za hidroenergiju“, rekao je Rabier agenciji.
Šef ECMVF-a je dalje rekao da, iako bi kratkoročno u Evropi moglo doći do blažeg vrijemena zbog nedavnih uragana u Atlantiku, atmosferski fenomen pod nazivom La Nina mogao bi kasnije doneti hladnije vreme. Ovo se obično dešava zbog periodičnog hlađenja Tihog okeana, što izaziva talasne efekte na vrijeme širom svijeta i može da promjeni obrasce vetra i padavina.
Rabir je primetio da je Evropa upravo doživela jedno od najtoplijih leta u istoriji. Iako se ovo pokazalo kao bonanca za solarnu energiju, takođe je dovelo do smanjenja udela energije vetra i hidro energije u energetskom miksu EU.
Razni zapadni zvaničnici i javne ličnosti upozoravaju na očajnu situaciju u kojoj bi se EU mogla naći ove zime. Osnivač Majkrosofta Bil Gejts izjavio je u četvrtak da bi se za nekoliko meseci kontinent mogao suočiti sa „veoma zastrašujućom situacijom“ jer bi mnogi ljudi mogli da ne mogu da zagreju svoje domove.
Krajem septembra, evropski komesar za energetiku Kadri Simson je takođe predvideo da ova zima „neće biti laka“, ali je dodao da će sledeća zima „biti još teža“.
Poslednjih mjeseci Brisel se otežavao od energetske krize koju je podstakla skokovita cena gasa zbog sankcija koje je Zapad uveo Rusiji zbog sukoba u Ukrajini. Da bi ublažila situaciju, EU je u petak odobrila paket hitnih mera, uključujući obaveznu uštedu energije, ograničenje viška tržišnih prihoda i nametu za hvatanje viška korporativnih profita. Zvaničnici su takođe podsticali potrošače da štede energiju svim raspoloživim sredstvima.
