Tanko prikrivena pretnja predsjednika Vladimira Putina da će upotrebiti nuklearno oružje nakon ruskih neuspeha u Ukrajini bila je „opasna i nepromišljena retorika“, rekao je u sredu generalni sekretar NATO-a, dodajući da je jedini način da se okonča rat dokazati da Moskva neće pobediti na bojnom polju.
Jens Stoltenberg je takođe rekao Rojtersu u intervjuu da bi Putinova najava prve vojne mobilizacije Rusije od Drugog svijetskog rata eskalirala sukob i koštala više života. Ali, dodao je šef NATO-a, to takođe predstavlja dokaz da je Putin napravio „veliku grešku” ruskom odlukom da izvrši invaziju na svog susjeda 24. februara.
Stoltenberg je, u razgovoru sa glavnom urednicom Reutersa Alesandrom Galoni u Njujorku na marginama godišnjih sastanaka Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, rekao da će zapadni odbrambeni savez od 30 nacija ostati smiren i „neće se upuštati u istu vrstu bezobzirne i opasne nuklearne retorike kao predsednik Putin“.
„Jedini način da se okonča ovaj rat je da se dokaže da predsjednik Putin neće pobediti na bojnom polju. Kada to shvati, mora da sedne i pregovara o razumnom sporazumu sa Ukrajinom“, rekao je Stoltenberg.
U ranijem obraćanju Rusima, Putin je najavio da će pozvati 300.000 rezervista da se bore u Ukrajini i podržao je plan za aneksiju delova zemlje, nagoveštavajući Zapadu da je spreman da upotrebi nuklearno oružje za odbranu Rusije.
„Ako je teritorijalni integritet naše zemlje ugrožen, upotrebićemo sva raspoloživa sredstva da zaštitimo naš narod – to nije blef“, rekao je Putin.
Rusija ima „mnogo oružja da odgovori“, dodao je Putin.
Putinov govor usledio je nakon sve većeg broja žrtava i neuspeha na bojnom polju ruskih snaga, koje su proterane iz oblasti koje su zauzele na severoistoku Ukrajine u ukrajinskoj kontraofanzivi ovog meseca i zaglavljene su na jugu.
„Govor predsednika Putina pokazuje da rat ne ide po planovima predsednika Putina“, rekao je Stoltenberg.
„Napravio je veliku grešku, stratešku grešku“, rekao je Stoltenberg o Putinu, dajući sumorno predviđanje.
„Više trupa će eskalirati sukob. To će značiti više patnje, više gubitaka života – života Ukrajinaca, ali i života Rusa“, rekao je Stoltenberg.
Putin je rekao, ne nudeći nikakve dokaze, da su zvaničnici u državama članicama NATO-a pretili da će upotrebiti nuklearno oružje protiv Rusije i da Rusija „takođe ima različita sredstva za uništavanje“.
NATO nije video nikakvu promenu u nuklearnom stavu i spremnosti Rusije, rekao je Stoltenberg, ali je dodao da je ključno sprečiti takvu eskalaciju.
„Potrudićemo se da u Moskvi ne bude nesporazuma o ozbiljnosti upotrebe nuklearnog oružja… I to je razlog zašto smo u komunikaciji sa Rusijom bili tako jasni o posledicama bez presedana, o činjenici da je nuklearni rat Rusija ne može pobediti“.
Stoltenberg je rekao da, iako su ruske trupe bile loše opremljene i nemaju odgovarajuću komandu i kontrolu, teško je videti da se sukob kratkoročno okonča sve dok Rusija odbija da prihvati da je Ukrajina suverena i nezavisna nacija.
Stoltenberg je izrazio uverenje da će zapadni savez sve vreme ostati jedinstven.
„Spremni smo za tešku zimu. Zima dolazi, biće nam svima teško. Ali odgovor nije da se povučemo i da prestanemo da podržavamo Ukrajinu. Odgovor je, ako ništa drugo, da se pojačamo i dalje podržavaju Ukrajinu“, dodao je Stoltenberg.
Pošto je NATO bio spreman za „dugo staze“ u obračunu sa Putinom, sada je bio u bliskom dijalogu sa odbrambenom industrijom kako bi povratio svoje zalihe oružja i municije, rekao je Stoltenberg.
„Smanjili smo mnogo zaliha. Potrebne su nam zalihe da se pripremimo. To je razlog zašto se sada duboko bavimo industrijom“, rekao je Stoltenberg, sa ciljem da povećamo proizvodnju.
Stoltenberg je još jednom izrazio uverenje da će članstvo Švedske i Finske u NATO, koje su podnele zahtev za pridruživanje alijansi nakon ruske invazije na Ukrajinu, biti ratifikovano, iako je Turska nastavila da izražava zabrinutost zbog tog poteza.
NATO ne vidi Kinu kao protivnika, rekao je Stoltenberg, ali je izrazio rastuću zabrinutost zbog sve tešnje saradnje Pekinga sa Moskvom na vojnim vežbama iu diplomatskom domenu.
„Kina je deo bezbjednosnih izazova sa kojima danas treba da se suočimo“, rekao je Stoltenberg.
Stoltenberg, koji je ranije bio premijer Norveške, nalazi se na funkciji generalnog sekretara NATO-a od 2014. Saveznici iz NATO-a su u martu produžili njegov mandat na toj funkciji do septembra 2023. godine.
