Više od 1.300 migranata spaseno je u tri odvojene operacije kod južnog vrha Italije, saopštila je obalska straža u subotu, dve nedelje nakon što su najmanje 74 osobe poginule kada je njihov čamac udario u stene u blizini obale.
Sve veći broj dolazaka migranata izvršio je pritisak na italijansku konzervativnu vladu, koja je stupila na dužnost prošlog oktobra obećavajući da će smanjiti priliv da bi ove godine došlo do naglog porasta takvih iskrcavanja i iz Severne Afrike i iz Turske.
Obalska straža je saopštila da je jedno od njenih plovila izvuklo 500 migranata sa jednog čamca udaljenog više od 160 kilometara u more, a zatim ih odvezlo u grad Ređo Kalabrija.
Još 379 migranata uklonjeno je sa odvojenog plovila u istoj blizini i uskoro će biti dovedeno na kopno.
„Spasavanje je (bilo) složeno zbog preopterećenosti čamaca migrantima i nepovoljnih uslova na moru“, navodi se u saopštenju obalske straže.
Još jedan prepun ribarski čamac sa 487 migranata ispraćen je u kalabrijsku luku Krotone, privezan za tegljač kako bi mu se pružila stabilnost.
Lokalni zvaničnici su rekli da je još 200 ljudi pokupljeno sa obala Sicilije i da će kasnije tokom dana biti prevezeno u Kataniju, dok je vazduhoplovstvo izbacivalo migrante iz prepunog prihvatnog centra na ostrvu Lampeduza.
Više od 17.000 ljudi stiglo je do Italije do sada ove godine, uključujući oko 4.000 ove nedelje, u poređenju sa 6.000 u prvih 2-1/2 meseca 2022. Stotine su takođe poginule pokušavajući da pređu Mediteran i stignu do Evrope.
Telo mlade devojke pronađeno je u subotu blizu mesta gde se 26. februara raspao čamac sa migrantima, čime je broj poginulih u toj jednoj katastrofi porastao na 74. Sedamdeset devet ljudi je preživelo brodolom, ali se oko 30 i dalje vodi kao nestalo, pretpostavlja se mrtav.
Ujedinjene nacije procenjuju da je do sada u centralnom Mediteranu ove godine umrlo 300 migranata.
Tužioci istražuju da li je italijanske vlasti trebalo da učine više da spreče katastrofu. Premijer Giorgia Meloni odbacio je tu sugestiju i pokušao da u potpunosti svali krivicu na trgovce ljudima.
Njen kabinet je u četvrtak uveo oštrije zatvorske kazne za krijumčare ljudi i obećao da će otvoriti više kanala za legalnu migraciju. Krajem prošle godine razbio je dobrotvorne spasilačke čamce, optužujući ih da djeluju kao taksi služba za migrante.
Dobrotvorne organizacije su negirale da je to bio slučaj. Mera je dovela do naglog smanjenja broja spasilačkih brodova koji patroliraju Sredozemnim morem, bez očiglednog odvraćanja migranata od isplovljavanja na more.
Enriko Borgi, senator iz Demokratske partije levog centra, optužio je vladu za zaplet krize.
„(Ona) misli da može da reši tako dubok problem kroz medijsko držanje, krivični zakon i lažne napore da se ispadne žestoko“, napisao je on na Tviteru. „Rezultat: iskrcavanje je utrostručeno sa vladom Meloni.
Sama Meloni je u subotu izdala saopštenje, rekavši da jedino rešenje leži u zajedničkim evropskim naporima da se ojačaju granice EU i unapredi saradnja sa proterivanjem.
