Pogled na dan koji je pred nama na američkom i globalnom tržištu od Majka Dolana.
Ako se zategnuto američko tržište rada konačno opusti, tržišta sumnjaju da bi posao Federalnih rezervi ipak mogao dobro obavljen – ali po cenu recesije koja se preti.
S obzirom da su poslovi u privatnom sektoru u sredu čitali za mart i nacionalni izveštaji o platnim spiskovima u petak, američka tržišta kamatnih stopa su u utorak ponovo potresena iznenađujuće mekim podacima o slobodnim radnim mestima koji su ukazivali na smanjenje potražnje za osobljem.
Broj otvorenih radnih mesta u SAD je u februaru pao na najniži nivo u skoro dve godine, sa 1,7 slobodnih radnih mesta za svaku nezaposlenu osobu značajno manje u odnosu na 1,9 u januaru – odnos koji Fed veoma pažljivo prati.
Tržišta fjučersa koja su naginjala ka poslednjem povećanju Fed-a na 5,0-5,25% sledećeg meseca postala su nejasna nakon toga i ponovo su podeljena 50-50 u pogledu toga da li će se dalje pooštravanje uopšte desiti – a sada predviđaju smanjenje za više od 60 baznih poena do kraja godine.
Još odlučnije, dvogodišnji prinos trezora je pao za više od 20 baznih poena u toku dana da bi se u sredu kretao nešto iznad 3,8%. Dolar je pao na najniži nivo u više od dva meseca.
Međutim, mnogi zvaničnici Fed-a sumnjaju da je utakmica još uvek dobijena.
Iako ove godine nema pravo glasa, šefica Fed-a Clevelanda Loretta Mester rekla je kasno u utorak da ocjenjuje prelazak „nešto dalje u restriktivnu teritoriju ove godine, pri čemu se stopa federalnih fondova kreće iznad 5%, a stvarna stopa federalnih fondova ostaje na pozitivnoj teritoriji neko vrijeme .“
I to naglašava jednu od zagonetki sa kojima se tržišta bore. Ako je Fed zaista završio i zaprašio glavnu inflaciju potrošačkih cena i dalje na 6%, onda bi realna kamatna stopa Fed-a prilagođena inflaciji dostigla vrhunac na negativnoj teritoriji.
Čak i ako bude pozitivno, moralo bi se pretpostaviti dalja značajna dezinflacija, dok Fed barem mesecima drži visoke stope – što je sve malo u suprotnosti sa tržišnim cenama.
Ali agresivniji Fed odavde – posebno u svetlu bankovnog stresa u martu – tada izaziva veliku zabrinutost zbog recesije i akcije su se pokolebale jer se to vraća na radar.
Nakon četiri uzastopna dnevna povećanja do 6-nedeljnih maksimuma, S&P500 (.SPKS) se u utorak povukao za pola procenta i fjučersi su ponovo bili u blagom minusu.
Iako je rotacija u takozvane „kvalitetne“ mega kapitalne akcije podstakla indeks, sveukupne procene mnogi i dalje smatraju preskupim da bi se uzela u obzir recesija. A procene rasta zarade S&P500 za celu godinu za 2023. postale su negativne po prvi put ove nedelje.
Međutim, monitori recesije su i dalje magloviti širom sveta. Dok su istraživanja o proizvodnji ranije ove nedelje pokazala da su fabrike u zaleđu, rezultati uslužnog sektora u sredu su bili optimističniji, čak i ako su ispod okazanih ranijih meseci u Evropi i neujednačeni među zemljama.
Nemačke industrijske porudžbine za februar iznenadile su se nagore, ali su inženjerske porudžbine pale.
I u znak da sve centralne banke ne misle da je obala još čista, Rezervna banka Novog Zelanda je podigla svoje kamatne stope za 50 baznih poena na 14-godišnji maksimum od 5,25%, razbijajući tržišna očekivanja za skromnije povećanje od 25 baznih poena.
U geopolitici pažnja je bila na pogoršanju kinesko-američkih odnosa.
Tajvanski predsednik Cai Ing-ven trebalo bi da se sastane sa predsednikom Predstavničkog doma SAD Kevinom Makartijem u sredu na prvom takvom sastanku na tlu SAD, što je plan koji je izvukao pretnje odmazdom Kine, koja tvrdi da je Tajvan sa vlastitom samoupravom.
U bankarstvu, rukovodioci UBS-a rekli su akcionarima da je neočekivano preuzimanje švajcarskog rivala Credit Suisse u najvećem spasavanju banke od globalne finansijske krize predstavljalo prekretnicu za industriju i veliki izazov za banku.