VATIKAN – Bivši papa Benedikt, heroj rimokatoličkih konzervativaca koji je šokirao svet ostavkom pre skoro deceniju, biće sahranjen u četvrtak. Na sahrani će predsedavati njegov naslednik.
Benedikt je umro u 95. godini prošle subote u samostanu unutar vatikanskih vrtova u koji se preselio nakon što je postao prvi pontifik u 600 godina koji je povukao ostavku, otvarajući put za izbor pape Franje, koji se pokazao kao reformatorski, praktičniji vođa, prenosi Rojters.
Očekuje se da će desetine hiljada ljudi prisustvovati sahrani u četvrtak ispred impozantne bazilike Svetog Petra. U skladu sa Benediktovom željom, ceremonija će biti jednostavna, sumorna i trezvena, saopštio je Vatikan.
Služba na otvorenom će početi u 9:30 (08:30 GMT) i trajati oko dva sata.
Ležanje je završeno u sredu uveče, a telo je stavljeno u običan kovčeg od čempresa spreman za sahranu. Izveštaj o Benediktovom papstvu na jednoj stranici, zajedno sa drugim predmetima, uključujući vatikanske novčiće iskovane tokom njegove vladavine, takođe su bili ušuškani u kovčeg.
Nakon ceremonije, kovčeg će biti vraćen u baziliku i obložen cinkom pre nego što će biti zapečaćen u drugi drveni kovčeg.
Pošto Benedikt više nije bio šef države kada je umro, samo dve zemlje, Italija i njegova rodna Nemačka, poslaće zvanične delegacije na sahranu.
Ostali lideri, uključujući kralja i kraljicu Belgije i kraljicu Španije, i oko 13 šefova država ili vlada, prisustvovaće u privatnom svojstvu. Većinu nacija predstavljali su njihovi ambasadori pri Svetoj Stolici.
Daleko je to od poslednje papske sahrane 2005. godine, kada su se desetine kraljeva, predsednika i premijera pridružili više od milion ljudi koji su preplavili ulice oko Vatikana da odaju počast Benediktovom harizmatičnom prethodniku Jovanu Pavlu II.
Intelektualni teolog, Benedikt će uvek vladati u senci Jovana Pavla, kome se pripisivalo da je pomogao u okončanju Hladnog rata. Ali njegovo vreme na čelu je u određenoj meri utrošeno pokušavajući da prevaziđe probleme koje je Crkva ignorisala ili prikrivala u prethodnim decenijama, uključujući rasprostranjena seksualna zlostavljanja od strane sveštenika.
Sam Benedikt je priznao da je slab administrator, a posle osam godina na tom poslu zaprepastio je 1,3 milijarde svetskih katolika 2013. davanjem ostavke, rekavši da više nije dovoljno jak da vodi Crkvu zbog „poodmaklih godina“.
Iako je u narednim godinama uglavnom izbegavao javne nastupe, ostao je zastavnik katoličkih konzervativaca, koji su se osećali otuđenim reformama koje je uveo Franjo, uključujući i razbijanje stare latinske mise.
U protekla tri dana skoro 200.000 ljudi prošlo je pored Benediktovog tela obučenog u mitru i crvenu odeždu, sa rukama umotanim u brojanicu, koje je postavljeno na odar u bazilici Svetog Petra bez ikakvih papskih regalija.
„Bio je veliki papa, divan papa. Bio je u stanju da objasni biblijska pitanja vere i takođe tradicionalna učenja Crkve“, rekao je otac Kalist Kahale Kabindama, sveštenik iz Zambije.
Na njegov zahtev, Benedikt će biti sahranjen u podzemnim vatikanskim pećinama u niši gde su sahranjeni prvo papa Jovan KSKSIII, a potom Jovan Pavle Drugi pre nego što su njihovi ostaci preneti na istaknutija mesta u bazilici iznad.
Više od 1.000 italijanskog osoblja obezbeđenja je pozvano da pomogne u zaštiti događaja, a vazdušni prostor oko malene Svete stolice zatvoren je za ovaj dan. Italija je naredila da se zastave širom zemlje okače na pola osoblja.
Dok su mnoge vodeće ličnosti hvalile Benedikta od njegove smrti, kritike su takođe bile emitovane, uključujući žrtve seksualnog zlostavljanja sveštenstva, koje su ga optužile da pokušava da zaštiti Crkvu po svaku cenu.
„Slično kao i Jovan Pavle II, Benedikt je bio više zabrinut zbog sve lošijeg imidža Crkve i finansijskih tokova u hijerarhiji u odnosu na shvatanje koncepta istinskog izvinjenja praćenog istinskim ispravkama za žrtve zlostavljanja“, saopštila je grupa za borbu protiv zlostavljanja SNAP.
