Hitne zalihe nafte u Evropskoj uniji, uključujući sirovu naftu i naftne derivate, blago su se oporavile u julu nakon što su dva koordinirana saopštenja smanjila nivoe na rekordno nizak nivo u junu, saopštio je u utorak statistički ured Unije.
EU je držala 103,6 miliona tona hitnih zaliha nafte u julu, što je 2,5% više u odnosu na istorijski minimum od 101,1 miliona tona u junu, pokazuju podaci Eurostata. Ovo je i dalje za 3,7% manje nego u julu 2021.
Ruska invazija na Ukrajinu postavila je velike zahteve na globalna tržišta nafte, povećavajući volatilnost cena. Da bi stabilizovala tržište, Međunarodna agencija za energiju (IEA) dozvolila je dva hitna puštanja zaliha nafte u martu i aprilu.
U zajedničkoj akciji koja je iznosila 182,7 miliona barela, što je najveće ispuštanje u istoriji IEA, učestvovalo je osamnaest zemalja članica EU, saopštio je Eurostat.
Podaci su pokazali da su Njemačka, Francuska i Španija bile zemlje članice sa najvećim zalihama za vanredne situacije u julu, a zatim Italija i Poljska.
Trenutne zalihe za vanredne situacije uglavnom se sastoje od sirove nafte od 45,5 miliona tona, gasa i dizela od 35,9 miliona tona i benzina od 9,8 miliona tona, saopštio je Eurostat.
Skoro 11% hitnih zaliha zemalja EU držano je u drugim državama članicama. Zemlja sa najvećim učešćem u inostranstvu bio je Luksemburg sa 87%, zatim Malta sa 84,4% i Belgija sa 49,3%.
Komercijalne zalihe nafte koje ekonomski operateri drže za svoje operativne i komercijalne potrebe, kao i za hitne slučajeve, činile su 33,1%, ili 51,4 miliona tona, od ukupnog broja u bloku.
Zemlje sa najvećim komercijalnim zalihama bile su Njemačka sa 9,3 miliona tona, Holandija sa 8,9 miliona tona i Italija sa 5,8 miliona tona, saopštio je Eurostat.
