Ruska invazija na Ukrajinu u februaru 2022. godine imala je dubok uticaj na ekonomiju, naduvavajući cene energije i hrane, sa štetnim posledicama kako za pojedince tako i za kompanije širom sveta. Kao rezultat toga, mnoge vlade, posebno u Evropi, raspravljaju o mogućnosti smanjenja zavisnosti od ruske energije.
Većina ovih tekućih diskusija se posebno fokusira na energiju iz fosilnih goriva, što dovodi do postepenog uvođenja sankcija za kupovinu ruskog uglja, nafte i gasa. Međutim, Rusija je takođe ključni globalni dobavljač nuklearne energije, posebno preko državne korporacije za nuklearnu energiju pod nazivom Rosatom.
Istraživači sa Norveškog instituta za međunarodne poslove (NUPI) nedavno su sproveli studiju koja istražuje aktivnosti i globalni portfelj Rosatoma i njegovih podružnica. Njihovi nalazi, objavljeni u Nature Energi, ističu visok stepen evropske zavisnosti od nuklearne energije koju proizvodi ova kompanija, postavljajući važna pitanja o potrebi pronalaženja alternativnih dobavljača energije.
„Naš rad je nastao kao deo dužeg projekta koji se fokusira na ruske vizije budućnosti u kojoj klimatska politika postaje istaknuti faktor i njene strategije za suočavanje sa dekarbonizirajućim svetom, s obzirom na to da je Rusija najveći globalni proizvođač fosilnih goriva“, rekao je Kacper Szulecki, jedan istraživača koji su sproveli studiju, rekli su za Tech Ksplore. „Shodno tome, počeli smo da posmatramo ruski nuklearni sektor kao oblast u kojoj se ekonomska aktivnost i globalni uticaj Rusije mogu povećati. Iznenadilo nas je da retko ko govori o ovom sektoru u kontekstu sankcija ili zavisnosti od EU.
Kao deo svoje studije, Szulecki i njegova koleginica Indra Overland ispitali su podatke koje je objavio Rosatom i izveštavanje onlajn medija, sve u vezi sa projektima kompanije i međunarodnim aktivnostima od invazije na Ukrajinu 2022. U to vreme, Rosatom i njegove podružnice su imale 73 projekta u toku , preko kojih je snabdevala energijom 29 zemalja.
„Na osnovu podataka koje smo već imali i nekih dodatnih istraživanja osmislili smo studiju koja nam pomaže da razumemo nivoe zavisnosti sa kojima se različite zemlje suočavaju“, objasnio je Šulecki. „Za osnovne podatke oslanjali smo se na javno dostupne podatke, samoizveštaje Rosatoma, kao i na izjave i medijsko izveštavanje.
Da bi procenili zavisnost različitih zemalja od ruskih nuklearnih reaktora, Szulecki i Overland su definisali niz hipotetičkih scenarija koji bi se desili ako bi svi projekti u cevovodu kompanije na kraju bili završeni. Na osnovu ovih scenarija su potom izračunali udeo potrošnje električne energije u 29 zemalja u kojima posluje Rosatom koji bi bio pokriven nuklearnim reaktorima kompanije.
„Koristili smo podatke IEA za ove prognoze, a Rosatomov zvanični faktor kapaciteta za stranu ponude“, rekao je Šulecki. „Takođe smo kvantifikovali sve oblike saradnje da bismo došli do kompozitnog indeksa nivoa saradnje, koji se može iskoristiti za političku prednost.
Sve u svemu, istraživač je otkrio da su zemlje koje su se najviše oslanjale na nuklearnu energiju iz Rusije uključivale Iran, Belorusiju i Indiju, a zatim Kinu, Egipat, Mađarsku, Tursku, Španiju, Jermeniju, Bangladeš, Bugarsku, Slovačka, Nigerija, Uzbekistan, Finsku , Češka, Švedska, Kenija, Sudan i Tunis. Takođe su identifikovali nekoliko drugih zemalja širom sveta koje su sarađivale sa Rusijom u vezi sa nuklearnom energijom, iako u manjoj meri.
Sve u svemu, nedavni nalazi do kojih su došli Šulecki i Overland sugerišu da iako je ruska invazija na Ukrajinu možda potkopala saradnju Rosatoma sa zemljama u evrozoni, ograničavajući energiju koju pruža širom Evrope, mnoge zemlje širom sveta ostaju u velikoj meri zavisne od ruske nuklearne energije. U budućnosti, ova studija bi mogla da posluži za nove napore usmerene na dalje smanjenje zavisnosti ovih zemalja od Rusije u pogledu nuklearne energije.
„Srećni smo zbog pažnje koju je ovaj list već dobio i nadamo se da doprinosi podizanju svesti o zabrinjavajućim nivoima zavisnosti Zapada od Rosatoma, kao i širem obimu ruske nuklearne diplomatije“, dodao je Šulecki. „Sada ćemo nastaviti da istražujemo takve nedovoljno istražene dimenzije energetske bezbjednosti, a takođe ćemo pokušati da ažuriramo skup podataka koji smo izgradili, tako da on može biti resurs za buduće studije.
