Južnoj Africi je potrebno oko 1,5 biliona randa (84 milijarde dolara) u narednih pet godina za svoje planove za smanjenje emisija ugljenika, iskorištavanje ekonomskih mogućnosti iz energetske tranzicije i podršku pogođenim zajednicama, rekao je u petak njen predsjednik.
Na prošlogodišnjem samitu o klimi COP26, bogate zemlje, uključujući Sjedinjene Države, Britaniju, Francusku i Njemačku, i Evropska unija su dale 8,5 milijardi dolara da pomognu najindustrijalizovanijoj afričkoj zemlji da smanji emisije i ubrza prelazak sa uglja, na koji se oslanja za najveći deo svoje proizvodnje električne energije.
Ali plan ulaganja koji je predstavio predsednik Siril Ramafosa u petak, nekoliko dana pre samita COP27 u Egiptu, pokazao je da vlada misli da je potrebno mnogo više.
„Obim finansiranja koji je potreban da bi se postigle ambicije naše zemlje znatno je veći, mnogo veći od finansiranja koje je ponuđeno“, rekao je Ramafosa na sastanku predsedničke komisije za klimu. „Kada idemo na COP27, to je poruka koju ćemo ići napred.
Ramafosa je rekao da Južna Afrika razgovara sa međunarodnim partnerima da identifikuje dodatne izvore finansiranja, pozivajući na „znatno veću komponentu granta“ u obećanjima podrške.
Plan od 1,5 biliona randa uključuje oko 1 bilion randa za potrebe finansiranja električne energije, 128 milijardi randa za nova energetska vozila i 319 milijardi randa za zeleni vodonik.
Šef predsjedničkog tima za finansiranje klime u Južnoj Africi rekao je da postoji nedostatak u finansiranju od oko 700 milijardi randa za plan.
„Objavljivanjem ovog plana čvrsto stavljamo loptu na teren međunarodne zajednice, posebno zemalja sa razvijenom ekonomijom, koje su svojom industrijalizacijom… u velikoj mjeri doprinele šteti našoj klimi“, rekao je Ramafosa.
Ako bude uspešan, plan energetske tranzicije Južne Afrike mogao bi da bude model za druge ekonomije u razvoju koje zavise od uglja u globalnoj borbi protiv klimatskih promjena.
