Svijetske akcije su uglavnom bile niže u ponedeljak, a kineska tržišta su zabeležila umerene gubitke nakon ponovnog otvaranja sa jednonedeljnog odmora do vesti o novim blokadama u Kini zbog sve većeg broja slučajeva COVID-19.
Akcije su pale u Hong Kongu, Šangaju, Parizu i Londonu, ali su porasle u Frankfurtu. Pijace u Tokiju zatvorene su zbog praznika.
Pad je uslijedio nakon još jednog sumornog kraja nedjelje na Volstritu, pošto je snažan izveštaj o zapošljavanju u SAD dodao zabrinutosti da bi Federalne rezerve mogle da smatraju podatke o zapošljavanju veće od očekivanog kao dokaz da privreda nije dovoljno usporila da inflaciju stavi pod kontrolu. To bi moglo značiti još veće povećanje stope koje bi moglo učiniti recesiju vjerovatnijom.
Izveštaj o potrošačkim cenama u SAD u četvrtak biće jedan od najvećih faktora za tržišta ove nedelje. Investitori takođe čekaju najnovije informacije o tome kako se kompanije nose sa višim cenama i povećanjem kamata.
Njemački DAKS je ojačao 0,1% na 12.289,96, dok je CAC 40 u Parizu skliznuo 0,5% na 5.837,25. Britanski FTSE 100 pao je 0,5% na 6.956,55.
Budućnost za S&P 500 je izgubila 0,3% dok je ugovor za Dov Industrials pao za 0,2%.
U petak je S&P 500 pao za 2,8%, završivši sa povećanjem od 1,5% za ovu sedmicu, prvim sedmičnim rastom za četiri nedelje. Dov Jones Industrial Average je pao za 2,1%, dok je Nasdak pao za 3,8%. Indeks Russell 2000 pao je 2,9%, na 1.702,15.
Pijace su zatvorene u ponedeljak u Tokiju, Tajvanu i Južnoj Koreji. Hang Seng u Hong Kongu je pao 3% na 17.216,66 dok je Shanghai Composite indeks pao 1,7% na 2.974,15. Bangkoški SET je izgubio 0,6%, a indijski Sensek 0,4%.
Kineski gradovi uvodili su više karantina i ograničenja putovanja nakon što se broj novih dnevnih slučajeva COVID-19 utrostručio tokom jednonedeljnog odmora, uoči velikog sastanka Komunističke partije u Pekingu sledeće nedelje.
Kina je jedno od retkih mesta koje još uvek pribegava oštrim merama da spreči širenje bolesti. Dugo vladajuća Komunistička partija je posebno zabrinuta jer pokušava da predstavi pozitivnu sliku nacije uoči partijskog kongresa koji se održava jednom u pet godina koji počinje u nedelju. Strogi pristup „nulte COVID-19“ uzeo je ekonomski danak, posebno malim preduzećima i radnicima na određeno vreme. Mnogi u Kini se nadaju da će se politika pandemije ublažiti nakon sastanka.
Dolar se trgovao na 145,43 japanskih jena sa 145,34 kasno u petak, što je dodatno pojačalo pritisak na japansku centralnu banku da se suprotstavi produženom padu jena prilagođavajući svoju politiku održavanja referentne kamatne stope ispod nule kako bi se odbranila od deflacije.
Evro je skliznuo na 97,10 američkih centi sa 97,36 centi.
Cijene u Japanu rastu, uglavnom zbog globalne inflacije i rastućih troškova nafte i gasa, ali Banka Japana je ostala pri svojoj ultra labavoj monetarnoj politici, dok je Fed nastavio sa oštrim povećanjem kamatnih stopa. Veći očekivani prinosi gurnuli su dolar u odnosu na jen.
Izveštaj američke vlade koji pokazuje da su poslodavci prošlog meseca zaposlili više radnika nego što su ekonomisti očekivali mogao bi otvoriti put Fed-u da nastavi agresivno da povećava kamatne stope, nešto što rizikuje da izazove recesiju ako se uradi previše ozbiljno.
Poslodavci su prošlog meseca otvorili 263.000 radnih mesta, manje od 315.000 zaposlenih u julu, ali i dalje više od 250.000 koliko su očekivali ekonomisti.
Cijene nafte su takođe zadržale pritisak na inflaciju, rastući pošto su velike zemlje proizvođači nafte obećale da će smanjiti proizvodnju. U ponedeljak je američka referentna vrednost pala za 92 centa na 91,72 dolara po barelu u elektronskom trgovanju na berzi u Njujorku. U petak je zabeležio najveći nedeljni rast od marta, skočivši za 4,7 odsto i izjednačio se na 92,64 dolara po barelu.
Nafta Brent, osnova za određivanje cijena za međunarodnu trgovinu, popustila je 45 centi na 97,47 dolara po barelu. U petak je porasla za 3,7% i izjednačila se na 97,92 dolara.
Osim viših kamatnih stopa, analitičari kažu da bi sledeći čekić koji će pogoditi akcije mogao biti potencijalni pad korporativnog profita. Kompanije se bore sa visokom inflacijom i kamatnim stopama koje nagrizaju njihove zarade, dok privreda usporava.
