FRANKFURT – Njemački kancelar Olaf Šolc suočava se ove nedjelje sa pitanjima poslanika u vezi sa svojom ulogom u borbi protiv poreske prevare u iznosu od više milijardi evra, jer sveobuhvatna istraga u šemi preti da ga potkopa dok se bori sa energetskom krizom i posljedicama iz rata.
U šemi, poznatoj kao „cum-ek“ ili oduzimanje dividende, banke i investitori bi brzo trgovali akcijama kompanija oko dana njihove isplate dividende, zamagljujući vlasništvo akcija i omogućavajući više stranaka da lažno traže poreske olakšice na dividende.
Rupa, koja je sada zatvorena, prerasla je u politički skandal, koji su ponovo zapalili nedavni naslovi da su tužioci koji istražuju plan u Hamburgu, gde je Šolc ranije bio gradonačelnik, otkrili 200.000 evra gotovine u sefu lokalnog političara.
Sonda je odavno poprimila ogromne dimenzije. Vladini zvaničnici kažu da se radi o oko 100 banaka na četiri kontinenta i najmanje 1.000 osumnjičenih. To se vuče u Šolcu u vreme kada se njegova nestabilna vladajuća koalicija bori sa rastućim nezadovoljstvom javnosti zbog porasta troškova energije nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Šolc bi se u petak trebao suočiti sa lokalnim zakonodavcima u Hamburgu koji istražuju zašto je, dok je Šolc bio gradonačelnik, bila potrebna intervencija ministarstva finansija da se lokalne vlasti presele i zahtjevaju otplatu miliona evra dobijenih u okviru šeme Varburga, važnog lokalnog banka.
Šolc je odbacio prijedloge o političkoj intervenciji u ime banke, ali lokalni zakonodavci kažu da to pitanje još nije rešeno.
„Sumnja o političkom uticaju mora da se otkloni“, rekao je Gec Vize, demohrišćanski političar koji će ispitivati Šolca. „Šolc mora da stavi sve činjenice na sto.“
Tokom predizborne kampanje 2021. Šolc je bio pod pritiskom zbog prevare u Virecard-u, koja je od tada propala. To nije poremetilo njegovu kandidaturu da postane kancelar, ali Fabio De Masi, bivši član nemačkog parlamenta koji je istraživao ovo i skandal Virecard, ovog puta je rekao da bi moglo biti drugačije.
„Ova afera ima mnogo potencijala da ugrozi Šolca“, rekao je De Masi.
„Političko okruženje je sada drugačije sa povećanjem cijena gasa.“
Kancelarka se već suočila sa hamburškim zakonodavcima prošle godine i priznala da je tada imala niz sastanaka sa tadašnjim predsjednikom Varburga i iako je rekao da ne može da se seti detalja, negirao je da je koristio svoj uticaj kao gradonačelnika da odloži vraćanje sredstava.
„Ovo je pitanje već dve i po godine“, rekao je Šolc nedavno novinarima. „Bezbroj dosijea je proučeno, bezbroj ljudi je saslušano. Rezultat je uvek: nije bilo političkog uticaja.“
Državni istražitelji koji su istraživali poresku prevaru pronašli su više od 200.000 evra u gotovini u sefu koji pripada bivšem hamburškom političaru iz Šolcove socijaldemokratske partije, rekla je jedna osoba koja je direktno upoznala istragu.
Šolc je negirao bilo kakvo saznanje o ovom novcu ili njegovom poreklu i rekao da više nema kontakt sa uključenim zakonodavcem. Poslanik nije odgovorio na zahtjev za komentar.
Vlasti koje žele da pozovu pojedince i institucije na odgovornost za jednu od najvećih nemačkih posleratnih prevara i vrate novac za vladine kase izvršile su prepad u lokalne kancelarije banaka, uključujući Morgan Stanlei, Bank of America i Barclais. Mozak koji stoji iza složenog poreskog trika izručen je iz Švajcarske da mu se sudi u Nemačkoj.
Varburg je rekao da je vratio potrebne poreze. Morgan Stanlei i Barclais su odbili da komentarišu. Bank of America je saopštila da sarađuje sa vlastima.
„Njemačkoj će biti potrebno još mnogo godina da reši ovu ogromnu poresku prevaru“, rekao je Milan Pajn.
Njemačko ministarstvo finansija saopštilo je prošle nedjelje Rojtersu da je 16 država identifikovalo 3,9 milijardi evra štete poreskim obveznicima i da je 1,8 milijardi evra bilo ili je u procesu nadoknade.
Ali taj vladin broj je star skoro dve godine i stručnjaci kažu da bi stvarna šteta mogla biti daleko veća.
Kristof Spengel, profesor međunarodnog oporezivanja na Univerzitetu u Manhajmu i član Savetodavnog odbora Ministarstva finansija, procijenio je ukupnu štetu na do 10 milijardi evra i rekao da bi se praksa oduzimanja dividende mogla nastaviti.
Ministarstvo finansija u Hesenu, gde se nalazi finansijska prijestonica zemlje Frankfurt, kaže da 30 banaka duguje 527 miliona evra i da je do sada otplatilo 285 miliona evra.
Ministarstvo finansija Bavarske saopštilo je Rojtersu da procijenjuje štetu od 746 miliona evra koju je izazvalo sedam banaka. Zajmodavci su do sada otplatili 347 miliona evra.
Državne banke u Nemačkoj su takođe učestvovale u šemi za otimanje dividendi i tako ubirali poreske olakšice. LBBV, najveća državna banka sa sedištem u Štutgartu, saopštila je da je vratila 166 miliona evra novca od poreza koji je pogrešno potraživala i primila 2007. i 2008. godine.
Uopšteno govoreći, banke su delovale ili kao poverioci za investitore, posredovale u poslovima i unovčavale naknade, ili su zahtjevale zaostale poreze na koje nisu imale pravo. Tužioci u Kelnu su bili posebno agresivni u procesuiranju slučaja. Predstavnik je rekao da trenutno istražuje 50 međunarodnih i domaćih finansijskih institucija i brokera.
U 2020, dvojica britanskih bankara su izrečena uslovnim zatvorskim kaznama, a jednom kazna od 14 miliona evra u prvoj krivičnoj presudi u tom slučaju. Ranije ove godine još jedan bankar, bivši radnik M.M. Varburg grupa, osuđen je na zatvorsku kaznu.
