Inflacija u zoni evra u martu je zabeležila najveći pad, ali je rast baznih cena ubrzan, pokazali su u petak podaci Evrostata, verovatno ojačavajući argumente Evropske centralne banke za još povećanja kamatnih stopa.
Potrošačke cijene porasle su za 6,9% u martu nakon rasta od 8,5% u februaru, što implicira najveće usporavanje od kada je Eurostat počeo da prikuplja podatke 1991. godine.
Pad je bio skoro isključivo posledica pada cena energenata u odnosu na mart prošle godine, kada su skočile nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Ali indeks koji isključuje cene energije i hrane, koji ekonomisti nazivaju bazna inflacija i koji se smatra boljim pokazateljem osnovnog trenda, blago je ubrzao na 7,5% sa 7,4% u februaru.
Analitičari koje je anketirao Rojters očekivali su da će glavna inflacija u 20 zemalja koje dele evro biti 7,1 odsto, a bazna inflacija 7,5 odsto.
Nakon rekordnog niza rasta kamatnih stopa, ECB se uzdržala od obavezivanja na dodatna povećanja, rekavši da će to zavisiti od toga da li će se trenutna previranja u bankarskom sektoru smiriti i od podataka koji uključuju osnovnu inflaciju.
Međutim, nekoliko kreatora politike ECB-a, uključujući glavnog ekonomistu Filipa Lejna, nedavno je reklo da će verovatno biti potrebno više povećanja troškova pozajmljivanja kako bi se inflacija vratila na cilj centralne banke od 2%.
