Kralj Čarls obećao je u subotu da će slediti primjer svoje pokojne majke pošto je u subotu zvanično proglašen za novog britanskog monarha na istorijskoj ceremoniji u palati Sent Džejms.
Smrt 96-godišnje kraljice Elizabete u četvrtak, nakon 70 godina na tronu, postavila je davno postavljene i visoko koreografirane planove za dane nacionalne žalosti i državnu sahranu koja će biti održana za nešto više od nedelju dana.
Čarls (73) je odmah nasledio svoju majku, ali se u subotu sastao Savjet za pristupanje kako bi ga proglasio kraljem, a među onima koji su potpisali proglas su njegov sin i naslednik Vilijam, supruga Kamila i nova britanska premijerka Liz Trus.
Tokom svečanog sastanka saveta, šest bivših premijera, biskupa i mnoštvo političara uzvikivali su „Bože čuvaj kralja“.
„Duboko sam svestan ovog velikog nasleđa i dužnosti i teških odgovornosti suvereniteta koje su sada prešle na mene“, rekao je Čarls.
„Preuzimajući ove odgovornosti, nastojaću da sledim inspirativan primer koji sam dao u održavanju ustavne vlade i traženju mira, harmonije i prosperiteta naroda ovih ostrva i carstava i teritorija Komonvelta širom svijeta.
Kasnije, na galeriji Proklamacija, balkonu iznad samostanskog dvora Sent Džejmsove palate, kralj podvezica, Dejvid Vajt, u pratnji drugih u tradicionalnim heraldičkim odelima, pročitao je Glavnu proklamaciju, dok su trube zvučale.
Gledajući u Sent Džejms – najvišu kraljevsku palatu u Ujedinjenom Kraljevstvu koja je izgrađena po naredbi Henrija VIII 1530-ih – bilo je nekoliko stotina ljudi dozvoljeno u dvor, uključujući malu djecu na ramenima roditelja, ženu koja je držala cveće i stariji na pokretnim skuterima.
Proglas je takođe bio predviđen za javno čitanje u drugim glavnim gradovima Ujedinjenog Kraljevstva – Edinburgu u Škotskoj, Belfastu u Severnoj Irskoj i Kardifu u Velsu – i na drugim lokacijama.
Smrt Elizabete, britanskog monarha sa najdužom vladavinom, izazvala je izliv počasti kod kuće i širom sveta. Znamenitosti su korišćene za proslavu njenog života, a zgrade u Evropi, Americi i Africi osvetljene su crvenom, belom i plavom bojom Ujedinjenog Kraljevstva.
U Britaniji su ljudi počeli da se okupljaju ispred kraljevskih palata u ranim jutarnjim satima u subotu, a hiljade su se sjatile u Bakingemsku palatu da odaju počast kraljici i Čarlsu – koji je proglašen za kralja u obližnjoj palati Sent Džejms.
„Ovo je potresno vrijeme u istoriji naše zemlje“, rekao je menadžer dizajna Ian Bilboe (54). „(Mi smo) ovde da budemo deo toga i da pokažemo poštovanje pokojnoj kraljici i novom kralju.
Čarls je kralj i šef države ne samo Ujedinjenog Kraljevstva, već i 14 drugih oblasti uključujući Australiju, Kanadu, Jamajku, Novi Zeland i Papuu Novu Gvineju.
Britanija je proglasila period žalosti do državne sahrane za Elizabetom, koju je njen unuk Hari jednom opisao kao „baku nacije“. Datum za to nije objavljen, ali se očekuje za nešto više od nedelju dana.
Lideri iz celog sveta očekuju se u Londonu na sahrani, uključujući predsednika SAD Džoa Bajdena, koji je u petak rekao da će prisustvovati.
Čarlsovo krunisanje za kralja održaće se kasnije – a vreme za to još nije jasno. Postojao je 16-mesečni razmak između Elizabete koja je postala kraljica 1952. i njenog krunisanja 1953. godine.
Novi kralj obećao je u petak da će služiti naciji sa „lojalnošću, poštovanjem i ljubavlju“ u svom prvom televizijskom obraćanju naciji kao kralj.
Ranije u petak, kada se vraćao u London iz Škotske, gde mu je umrla majka, dočekan je ovacijama, aplauzom i publikom koja je pevala „Bože čuvaj kralja“ dok se prvi put pojavljivao u javnosti ispred Bakingemske palate.
Čarls je u svom obraćanju rekao i da je svog najstarijeg sina Vilijama (40) postavio za novog princa od Velsa, što je njegova titula više od 50 godina i koju tradicionalno nosi prestolonaslednik.
Vilijamova supruga Kejt postaje princeza od Velsa, što je poslednja uloga koju je imala pokojna princeza Dajana.
Elizabeta, koja je bila najstariji i najduži šef države na svetu, došla je na tron nakon smrti svog oca kralja Džordža VI 6. februara 1952. godine, kada je imala samo 25 godina.
Tokom decenija bila je svedok seizmičke promene u društvenoj, političkoj i ekonomskoj strukturi njene nacije. Dobila je pohvale jer je vodila monarhiju u 21. vek i modernizovala je u tom procesu, uprkos intenzivnom medijskom nadzoru i često veoma javnim mukama njene porodice.
Čarls, za koga istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je manje popularan od njegove majke, sada ima zadatak da obezbedi budućnost ove institucije.
„Iako shvatamo da mnogi ljudi razmišljaju o gubitku kraljice, Britaniji je potrebna debata o budućnosti monarhije u svetlu stupanja kralja Čarlsa na presto“, rekao je Grejem Smit, šef grupe protiv monarhije Republika .
Tokom Elizabetine duge vladavine, republikanske tutnje povremeno su izbijale na površinu, ali naklonost i poštovanje koje je uživala značili su da se pokret za ukidanje monarhije bori da ostavi trajan utisak.
Sada se republikanci nadaju da bi kraj 1.000 godina stare institucije mogao biti korak bliže.
