Kralj Čarls III izjavio je da oseća „duboku tugu“ zbog smrti svoje majke, kraljice Elizabete Druge, i obećava da će nastaviti njenu „doživotnu službu“ naciji.
Čarls se u petak prvi put obraća naciji kao monarh. On je postao kralj u četvrtak nakon kraljičine smrti.
„To obećanje doživotne službe obnavljam svima danas“, rekao je. Isporučio je adresu sa uramljenom fotografijom na kraljici na stolu.
Njegov govor je emitovan na televiziji i strimovan u katedrali Svetog Pavla, gde je oko 2.000 ljudi prisustvovalo službi sećanja na kraljicu. Među ožalošćenima na službi bili su premijerka Liz Trus i članovi njene vlade.
Zvona su u petak širom Velike Britanije zvonila, a ožalošćeni su se sjatili na kapije palate da odaju počast kraljici Elizabeti Drugoj dok je zemlja ulazila u novo doba pod novim kraljem. Širom sveta njena izuzetna vladavina se obeležavala, slavila i raspravljala o njoj.
Kralj Čarls III, koji je proveo veći deo svojih 73 godine pripremajući se za ulogu, sastao se sa premijerom i pripremio se da se obrati naciji koja tuguje za jedinog britanskog monarha koga je većina živih ljudi ikada poznavala. On preuzima tron u eri neizvesnosti i za svoju zemlju i za samu monarhiju.
Pošto je u zemlji počeo period 10-dnevne žalosti, ljudi širom sveta okupili su se u britanskim ambasadama da odaju počast kraljici, koja je umrla u četvrtak u zamku Balmoral u Škotskoj.
U Londonu i na vojnim lokacijama širom Ujedinjenog Kraljevstva, topovi su ispalili 96 hitaca u složenom, 16-minutnom pozdravu obeležavajući svaku godinu kraljičinog života.
U Britaniji i širom njenih bivših kolonija, široko rasprostranjeno divljenje prema samoj Elizabeti povremeno se mešalo sa prezirom prema instituciji i carskoj istoriji koju je ona simbolizovala.
Prvog kraljevog celog dana dužnosti, Čarls je napustio Balmoral i odleteo u London na sastanak sa premijerkom Liz Trus, koju je postavila kraljica samo dva dana pre njene smrti.
Stigao je u Bakingemsku palatu, londonski dom monarha, po prvi put kao suveren, izašavši iz zvanične državne Bentlei limuzine zajedno sa Kamilom, kraljicom, uz povike iz gomile „Bravo, Čarli!“ i pevanje državne himne, koja se sada zove „Bože čuvaj kralja“. Jedna žena ga je poljubila u obraz.
Pod intenzivnim ispitivanjem i pritiskom da pokaže da može biti i brižan i kraljevski, Čarls je polako prošao pored cveća nagomilanog na kapiji palate za njegovu majku. Raspoloženje je bilo i žalosno i slavljeničko.
Uveče je trebalo da održi svoj prvi govor naciji kao kralj, u vreme kada se mnogi Britanci suočavaju sa energetskom krizom, rastućim troškovima života, ratom u Ukrajini i posledicama Bregzita.
Kako se drugo elizabetinsko doba bližilo kraju, stotine ljudi stiglo je tokom noći da zajedno tuguju ispred kapija Bakingemske palate i drugih kraljevskih rezidencija, kao i britanskih ambasada širom sveta. Neki su došli jednostavno da zastanu i razmisle.
Finansijski radnik Giles Cudmore rekao je da je kraljica „upravo bila konstanta kroz sve, sve dobro i loše“.
U palati Holirud u Edinburgu, ožalošćena Ejpril Hamilton stajala je sa svojom mladom ćerkom, boreći se da zadrži suze.
„To je tako značajna promena koja će se dogoditi“, rekla je ona. „Pokušavam da se držim zajedno danas.“
Svakodnevna politika je stavljena na čekanje, a poslanici su odavali počast monarhu u parlamentu tokom dva dana, počevši od posebne sednice na kojoj je Trus nazvao kraljicu „najvećim diplomatom nacije“.
Visoki poslanici će takođe položiti zakletvu kralju Karlu III.
U međuvremenu, mnogi sportski i kulturni događaji su otkazani u znak poštovanja, a neke kompanije – uključujući robnu kuću Selfridges i zabavni park Legoland – zatvorile su svoja vrata. Banka Engleske odložila je sastanak za nedelju dana.
Nadbiskup Kenterberija Džastin Velbi je rekao: „Deo naših života koji smo uzimali zdravo za gotovo kao trajni više nije tu.
Ali dok Elizabetina smrt predstavlja monumentalnu promenu za neke, svakodnevni život u Britaniji se odvijao u drugim aspektima, sa decom u školi i odraslima na poslu, suočavajući se sa zabrinutošću zbog inflacije.
Kasnije u petak, očekivalo se da će Trus i drugi visoki ministri prisustvovati javnoj službi sećanja u katedrali Svetog Pavla u Londonu. Čarls, koji je postao monarh odmah po majčinoj smrti, biće zvanično proglašen kraljem na posebnoj ceremoniji u subotu.
Očekuje se da će novi kralj u narednim danima obići Ujedinjeno Kraljevstvo.
Kraljičin kovčeg biće donet u London, gde se očekuje da će ona ležati u stanju pre sahrane u Vestminsterskoj opatiji, koja se očekuje oko 19. septembra.
Elizabeta je bila britanski monarh koji je najduže vladao i simbol postojanosti u turbulentnoj eri u kojoj je došlo do opadanja britanske imperije i nereda u njenoj porodici pogođenoj skandalima.
Uticaj Elizabetinog gubitka biće nepredvidiv. Ona je pomogla stabilizaciji i modernizaciji monarhije tokom decenija ogromnih društvenih promena, ali je njena relevantnost u 21. veku često dovođena u pitanje. Stalna naklonost javnosti prema kraljici pomogla je da se održi podrška monarhiji tokom porodičnih skandala, ali Čarls nije ni blizu toliko popularan.
„Čarls je nikada ne može zameniti, znate“, rekla je 31-godišnja Londončanka Marijam Šervani.
Kao i mnogi, ona je o Elizabeti govorila kao o figuri bake. Drugi su je poredili sa svojim majkama, ili prabakama.
Ali širom sveta, njena smrt je otkrila oprečne emocije o naciji i institucijama koje je predstavljala.
U Irskoj su neki fudbalski navijači navijali.
U Indiji, nekada „dragulju u kruni“ britanske imperije, preduzetnik Dhiren Sing opisao je svoju ličnu tugu zbog njene smrti, ali je dodao: „Mislim da u današnjem svetu nema mesta za kraljeve i kraljice“.
Za neke, Elizabeta je bila kraljica čije je krunisanje blistalo krhotinama zadivljujućeg dijamanta od 3.106 karata izvučenog iz mračnih južnoafričkih rudnika, monarh koji je nasledio imperiju koju su zamerili.
U godinama nakon što je postala kraljica, desetine hiljada etničkih Kikujua u Keniji okupljeni su u logore od strane britanskih kolonizatora pod pretnjom lokalne pobune Mau Mau. Širom kontinenta, nacije su odbacile britansku vlast i izabrale nezavisnost u njenoj prvoj deceniji na prestolu.
Ona je predvodila silu koja je povremeno bila kritikovana da drži lekcije afričkim državama o demokratiji, ali je mnogima svojim građanima uskraćivala vize da posete Britaniju i iskuse to iz prve ruke.
Dok je globalna fascinacija britanskom kraljicom nekima zbunjujuća, drugi su osećali ličnu vezu sa ženom koja je delovala sveprisutno, od novčanica koje se koriste na više kontinenata do TV emisija poput „Krune“ – koja pauzira produkciju u čast njoj.
Adi Trivedi, 33-godišnji britanski advokat koji živi u Parizu, nazvao je Elizabetu „modelom poniznosti, uzorom dužnosti, koji uklanja ego iz državne funkcije“. On se nada da će se uskoro pridružiti ožalošćenima u Bakingemskoj palati, kako bismo „zaista mogli zajedno da proslavimo život kraljice Elizabete Druge“.
