Migel Gandert ne zna da li je brvnara njegove porodice iz 19. veka izgorela u požaru u Novom Meksiku, ali se plaši da bi požar mogao da uništi indo-hispansku planinsku kulturu daleko stariju od Sjedinjenih Država.
Šumski požar je sada najveći u Sjedinjenim Državama i preti nizu sela visoko u planinama Sangre de Kristo gde Gandert može da pronađe korijene do evropskih i meksičkih doseljenika, kao i do Indijanaca.
Vatra je izgorela nebrojeno mnogo kuća u dolini Mora, a jaki vjetrovi u nedelju su ugrozili rančeve kuće od ćerpiča, crkve, kapele i vodenice koje datiraju još iz ranog 19. vijeka.
„To je skoro oblik kulturnog genocida koji se dešava, a vatra je neprijatelj“, rekao je Gandert, penzionisani profesor Univerziteta u Novom Meksiku koji je detinjstvo proveo pecajući i pomažući na svojoj porodičnoj farmi u selu Mora.
Porodice nekih stanovnika u Novom Meksiku su od kasnog 17. veka, a više od polovine okruga Mora, od 4.500 stanovnika, ostalo je da brani svoje domove, saopštila je policija, kako prenosi Rojters.
Porodice radničke klase u zajednicama Holman i Klivlend koristile su sopstvene buldožere i mašine za struganje požara zajedno sa vatrogascima, rekao je Gabriel Melendez, koji je rođen u Mora.
Pokreće ih „kuerencia“ ili ljubav prema mjestu, zasnovana na religioznom osećaju za zemlju za koju se mole u katoličkim crkvama i kapelama poznatim kao „moradas“, rekao je Melendez.
„Gubite naslijedstvo, gubite vrednost ovih domova“, rekao je Melendez, 69-godišnji penzionisani profesor američkih studija čiji je nećak ostao u Holmanu. „Ljudi će se ponovo izgraditi i radiće na tome da ponovo povežu tkivo ove pocepane kulture, ali to je veliki izazov.
Oni koji su se evakuisali osećaju se uništeno, rekla je Patriša Mari Perea, čiji su rođaci otišli iz okruga San Migel u Albukerki.
„U mojoj porodici postoji tri stotine godina porijekla“, rekao je Perea, vanredni profesor na studijama Čikana i Čikano na Univerzitetu u Novom Meksiku. „Sve to otežava, ako ne i nemoguće odlazak.“
