Infekcije COVID-19 mogu izazvati potencijalno po život opasne probleme sa srcem. Studije sugerišu da je kod ljudi sa COVID-19 55% veća verovatnoća da će doživeti veliki neželjeni kardiovaskularni događaj, uključujući srčani udar, moždani udar i smrt, nego oni koji nemaju COVID-19. Takođe je veća verovatnoća da će imati druge probleme sa srcem, kao što su aritmije (nenormalni srčani ritmovi) i miokarditis (upala srčanog mišića).
Endrju Marks, kardiolog i profesor biofizike na Univerzitetu Kolumbija, Steven Reiken, naučnik u Marksovoj laboratoriji, i njegove kolege, proučavali su neke od promena koje se dešavaju u srcu koje bi mogle dovesti do ovih problema. Reiken će predstaviti svoj rad u ponedeljak 20. februara na 67. godišnjem sastanku biofizičkog društva u San Dijegu, Kalifornija.
U srčanom tkivu pacijenata koji su imali COVID-19, tim je primetio povećanje oksidativnog stresa (štetno stvaranje nestabilnih molekula) i signale upale, kao i promene u kalcijumu. Takođe su otkrili štetne promene na proteinu pod nazivom RiR2, koji je odgovoran za regulisanje nivoa kalcijumovih jona u srcu.
Srčanom mišiću, kao i svim mišićnim ćelijama, potrebni su joni kalcijuma za kontrakciju. Srčani sistem za upravljanje jonima kalcijuma je neophodan za koordinirane kontrakcije pretkomora i komora koje pumpaju krv po celom telu. Kada kalcijum u srcu postane neregulisan, to može izazvati aritmije ili srčanu insuficijenciju.
Da bi dalje proučavali promene na srcu, koristili su model miša zaraženog COVID-19. Oni su primetili promene na srčanom tkivu uključujući infiltraciju imunih ćelija, taloženje kolagena (što ukazuje na povredu), smrt srčanih ćelija i krvne ugruške.
Takođe su izmerili promene u srčanom proteomu – proteinima koji se eksprimiraju u srčanim ćelijama – i pronašli obrasce koji su u skladu sa promenama uočenim na ljudskim srcima koja su zaražena COVID-19, kao i markere kardiomiopatije, što može otežati srce da pumpa krv u telo i može dovesti do srčane insuficijencije.
„Što više svesti izgradite oko određenih aspekata bolesti, veća je verovatnoća da ćete poboljšati brigu o pacijentima. A lekari bi trebalo da budu svesni promena na srcu u vezi sa infekcijama COVID-19 i trebalo bi da ih traže“, rekao je Marks.
Na kraju, „želimo da zaista shvatimo šta uzrokuje srčanu bolest i kako da je popravimo“, rekao je Marks.
Razumevanje promena na molekularnom nivou može otkriti ciljeve lekova koji bi mogli da poboljšaju srčane simptome povezane sa COVID-19 i pomognu zdravstvenim radnicima da efikasnije dijagnostikuju i leče ove probleme. Pored toga, razumevanje srčanih komplikacija COVID-19 takođe može pomoći službenicima javnog zdravlja da donesu odluke na osnovu informacija o tome kako da odgovore na pandemiju COVID-19, posebno u savetovanju onih sa većim rizikom od srčanih problema.
