Javni medijski servisi treba da budu nezavisni od političkog uticaja, a moć nad njima treba da pripada isključivo građanima koji ih plaćaju. Institucije su tu da te principe očuvaju, a ne da ih potkopavaju.
To je, pored ostalog, poručeno tokom panela „Uloga javnih emitera u savremenom medijskom pejzažu“ koji se održava u Podgorici, a koji je organizovao Centar za građansko obrazovanje (CGO).
Direktorica Agencije za audio-vizuelne medijske usluge Sunčica Bakić kazala je da je suština crnogorskih javnih servisa da se „dominantno bave politikom i političkim pitanjem“.
Prema njenom mišljenju, javni servis se, nerijetko, u društvu ocjenjuje po načinu pristupanja sadržaja za političke strukture.
„Reći će vam da su javni servisi otvoreniji, da su gosti diversifikovaniji… Neki će vam reći da je zatvoreniji. Svi će gledati iz svog ugla. Program i svrha koju on ostvaruje biće analizirane dominantno kroz politička pitanja i odnos prema njima. To je nešto čega se nećemo osloboditi u nekom dužem periodu. U različitim programima javnih servisa ima različitih sadržaja. Ta grupa javnih servisa je veoma diversifikovana. Crnogorsko društvo živi u izgrađenom narativu koji nije stvarnost – on je konstrukcija koju su različiti medijski akteri napravili“, rekla je.
Bakić je kazala da postoji očekivanje da odgovorna institucija u državi „kaže šta je istina i prihvatljiv narativ“.
„Međutim, takvo nešto ne postoji u Crnoj Gori, niti u zemljama Evropske unije“. kazala je.
Direktor Akademije Radio-televizije Slovenije Vanja Vardjan napomenuo je da javni servisi pripadaju građanima koji ih plaćaju.
„Mi na neki način trebamo da imamo uticaj kakav javni servis treba da bude. Pripada i nama koji radimo na javnom servisu. Ako imamo mogućnost da budemo nezavisni, radićemo bolje“, rekao je.
Vardjan je kazao i da se u Sloveniji razmatralo isključivanje političkog uticaja kada je riječ o finansiranju javnog servisa.
„To je učinjeno u Norveškoj, Švedskoj, Finskoj… Svake godine se jedan odsto ličnog poreza daje za radio i televiziju. Onaj ko ima više daje više, a ko ima manje daje manje…“, rekao je.
Neda Tadić, direktorica Radio-televizije Bosne i Hercegovine, kazala je da je ta država „vrlo jedinstven slučaj u sferi javnog servisa“.
„Svjedočimo rušenju javnog servisa od države. Ovo je godina u kojoj obilježavamo 80 godina postojanja. Vrlo moguće je da će ovo biti i godina u kojoj će javni servis biti ugašen, ukoliko se nešto ne riješi i ako se ne preduzmu neke mjere. Kompleksno uređenje BiH dovelo je do toga da je javni servis prilično kompleksan“, rekla je Tadić.
Ona je kazala da doprinosi na plate zaposlenih, u posljednjih deset godina, nijesu isplaćivani.
„Sve se to ciljano i planski radi kako bi se entitetski emiteri kontrolisali. Pojedine mnogo dobro kontrolišu. Nas ne mogu još uvijek. Bilo je pokušaja i pritisaka. Bilo je infiltriranih kolega koje su došle da javni servis pretvore u megafon vlasti. Mi u fokus stavljamo probleme običnih građana. Ovih dana borimo se za goli opstanak. Dobili smo presude kojima se prijeti da će nam se zaplijeniti imovina“, rekla je.
Kazala je da krov u tom javnom servisu prokišnjava, pa su bili „tri sata onemogućeni da emituju program“.
„Moglo bi se desiti da postanemo jedina zemlja u Evropi sa ugašenim Javnim servisom. Ima onih političara koji govore da nas treba ugasiti, samo zato što ne izvještavamo na način na koji njima odgovora“, kazala je Tadić.
Direktorka Radio-televizije Budva Iva Pavlović istakla je da je taj lokalni emiter u nekom periodu bio u problemu – zaposlenima nijesu mogli da isplate plate, tehnika je bila zastarjela…
Ona je kazala da RTV Budva postoji u „bogatoj opštini za crnogorsko tržište“.
„Ne možete da objasnite lokalnim vlastima da neko gleda RTV Budva kao kontakt sa našim gradom. Nalazimo se u zgradi koja više ne zadovoljava potrebe lokalnog javnog emitera. Jako je teško naći slobodan prostor da se napravi neka zgrada kako bi se stekli uslovi da sopstvena produkcija bude bolja i savremenija“, kazala je Pavlović.
Ona je rekla da imaju problem da nađu mlade ljude koji bi radili „ispred kamere“.
„Nama se tri mjeseca vrti oglas. Niko se nije javio, iako smo objavili na televizijskom kanalu, portalu, radiju… Možda je i do nas. U svakom slučaju, postoji generalna vrsta nezainteresovanosti“, kazala je Pavlović.
Prvi sekretar Holandije Korvin van Strin, kazao je da se u Holandiji pridaje na značaju slobodi medija.
Prema njegovom mišljenju, vlade ne smiju da se miješaju u ono o čemu mediji pišu i izvještavaju. Dodao je i da je bitno da se ne krše zakoni.
„Sloboda medija je važna za nadziranje onih na nivou moći. Mediji igraju krucijalnu ulogu u održavanju zdrave i funkcionalne demokratije. Sloboda medija je važna za prisutpanje Crne Gore Evropskoj uniji (EU)“, ocijenio je van Strin.
Izvršna direktorica CGO Daliborka Uljarević kazala je da su javni servisi „ogledalo jednog demokratskog društva“.
„Zato je pitanje ko ima moć nad Radio-televizijom Crne Gore (RTCG) i kom on treba da pripada. Nažalost, Crna Gora nikada nije imala istinski nezavisni servis. Izgleda da je konstanta svake vlasti ambicija da drže medije pod kontrolom, kreiraju paralelnu realnost, kao i da služe partijskim i partikularnim interesima“, kazala je Uljarević.
Poručila je da moć nad Javnim servisom mora da pripada građanima, a „institucije su tu da taj princip čuvaju, a ne da ih potkopavaju“.
„Pitanje izbora generalnog dirketora RTCG postaje primjer kako se otvoreno i beskrupulozno krše sudske odluke“, smatra Uljarević.
Prema njenom stavu, borba za javne servise nikada nije gotova. Dodala je i da je važno da se razgovara o mehanizmima koji garantuju nezavisnost javnih emitera.
„RTCG ne smije biti plijen, ni instrument, kao niti moneta za potkusirvanje“, izjavila je.
