Naučnici su analizirali 10.000 autopsija izvedenih na morskim životinjama da bi bolje razumeli kako unošenje plastike u organizam dovodi do smrti.
Studija je pokazala da se morske ptice suočavaju sa ekstremnim rizikom pošto progutaju samo 23 komada plastike, te da tada postoji 90 odsto šansi da će uginuti.
Morski sisari dostižu sličnu opasnost sa 29 komada, dok morske kornjače moraju da unesu u sebe 405 komada plastike da bi stigle do istog praga.
Istraživači su bili iznenađeni koliko malo plastike može postati opasno, količina plastike manja od zapremine fudbalske lopte može biti fatalna za jednog delfina, dok morske ptice mogu umreti od unošenja svega nekoliko komada gume manjih od zrna graška.
Oni kažu da ovi nalazi mogu da pomognu pri usmeravanju svetskih napora za zaštitu životinja u prirodi.
„To je veoma važan podsetnik da zagađenje plastikom zaista predstavlja egzistencijalnu pretnju po okeanski život“, kaže glavna istraživačica doktorka Erin Marfi iz američke ekološke grupe Ocean Conservancy .
Analiza je koristila podatke iz autopsija na morskim pticama, morskim kornjačama i morskim sisarima kao što su foke, morski lavovi i delfini, sakupljenih iz čitavog sveta.
Skoro polovina proučenih morskih kornjača, trećina morskih ptica i svaki deseti morski sisar jeli su plastiku.
Istraživanje je procenilo rizik od smrti od gutanja različitih vrsta plastike u svakoj grupi morskih životinja.
Otkriveno je da je tip plastike važan: guma je najopasnija za morske ptice, meka plastika i otpaci od ribarenja predstavljaju najveći rizik po morske sisare, a tvrda i meka plastika ugrožavaju kornjače.
Studija je proučavala samo plastiku pronađenu u želucu životinja.
Nije procenjivala hemijske posledice upetljavanja, što znači da su prave razmere štete verovatno više.
Stotine morskih vrsta pronađene su sa plastikom u telu.
Ptice često gutaju fragmente plastike, a kornjače misle za najlonske kese da su meduze.
Sve do sada, međutim, naučnici nisu imali precizne podatke o tome koliko je plastika smrtonosna za životinje različitih veličina.
„Da bi se efikasno rešavao problem zagađenja plastikom, naučne činjenice su jasne. „Moramo da smanjimo količinu plastike koju proizvodimo, poboljšamo sakupljanje i reciklažu, i da očistimo ono što je već tamo napolju“, rekla je Marfi.
Istraživanje je objavljeno u službenom listu američke Nacionalne akademije nauka .
