Crna Gora neće imati pravo veta samo na jednu stvar na koje imaju zemlje starosedeoci u Evropskoj uniji, a to je mogućnost da stavi veto u pregovaračkom procesu sa drugim državama kandidatima za članstvo u EU, preneli su „Vijestima“ izvori dobro upućeni u pregovarački proces Crne Gore sa EU. U svim ostalim slučajevima – osim ako se ne bude radilo o tzv. zaštitnim merama (safeguards) koje su vremenski ograničene od šest meseci do nekoliko godina – Podgorica će imati pravo veta, kao bilo koja druga članica EU, dodao je naš kontakt u EU.
Drugim rečima, Crna Gora neće moći da realizuje svoje interese i ciljeve u bilateralnim odnosima koristeći pregovarački proces, kao što to njoj radi Hrvatska ili Bugarska Severnoj Makedoniji, sa zapadnobalkanskim kandidatima za prijem u EU, plus Ukrajinom i Moldavijom. To će važiti i za Albaniju i za svaku buduću članicu EU.
Reč je o starom nemačkom predlogu koji je u potpunosti usvojio veliki broj članica EU i praktično postoji konsenzus u Uniji da ta mera uđe u Pristupni ugovor Crne Gore sa EU. Albanski premijer Edi Rama je već stavio do znanja da Tirana neće imati problem da se odrekne prava veta na ulazak drugih članica u EU, naprotiv rado će odustati od njega.
Ne treba biti mnogo upućen u evropsko-balkanske odnose da bi se shvatilo da je glavni pokretački motiv nemačkog predloga preventivno delovanje da Srbija ne može da blokira Kosovo ili obratno, da Priština podigne rampu za Beograd. Imajući u vidu i da se Srbija neće ozbiljno približiti EU, sve dok je postojeći režim na vlasti u Beogradu, ali i Kosovo dok Aljbin Kurti bude na čelu vlade u Prištini, reč je o preventivi na duge staze.
KOS POGREŠNO INTERPRETIRANA
Oko ukidanja prava na veto se digla velika halabuka, ali u suštini je reč o dimnoj zavesi jer ne postoji ni ozbiljna većina a kamoli konsenzus da se nove članice odreknu prava veta tout court.
„Veto je limitiran samo za proširenje, sve što bi išlo dalje od toga ugrožavalo bi pravo jednakosti i samim tim bi podrivalo temelje EU. Tačno je da postoje zemlje koje bi želele da prošire suspenziju prava veta novim državama članicama za još nekoliko sektora, ali s druge strane postoji vrlo jak blok država koje se protive takvoj mogućnosti i one iza sebe imaju i stavove svih relevantnih i najuticajnijih evropskih stručnjaka za evropsko pravo koji su apsolutno protiv takve mogućnosti“, objasnio je za „Vijesti“ diplomatski izvor iz jedne države članice EU.
Inače, priču o ukidanju prava „veta“ za nove članice su lansirali pojedini nemački think-tankovi i novinari u Briselu. Komesarka Marta Kos je to objasnila u intervjuu Fajnanšel Tajmsu, ali su njeni odgovori bili interpretirani na pogrešan način. Tekst u engleskom dnevniku je korigovan, ali na ispravljenu verziju gotovo niko nije obratio pažnju, jer se priča oko ukidanja veta svidela delu javnosti, a drugi ju je smatrao privlačnom pričom za povećanje klikova i dobijanje pažnje.
Komesarka Kos nije govorila o uskraćivanju prava veta već o zaštitnim merama, tzv. safeguards, koji su već primenjivani ranije i imali su ih u svojim Pristupnim ugovorima Bugarska, Rumunija i Hrvatska. Reč je o zadacima, uglavnom implementacija usvojenih reformi po evropskim standardima, koje su nove članice trebale da ispune kako bi mogle u dotičnim sektorima da postanu ravnopravne članice.
ZAŠTITNE MJERE A NE UKIDANJE PRAVA NA VETO
Zaštitne mere nisu imale ozbiljan i strog monitoring i to se pokazalo kao loša praksa, pogotovo kada je u pitanju Bugarska. Podsetimo, rokovi za primenu zaštitnih mera su istekli, a Bugarska nije uradila ono što se od nje tražilo i prošla je bez ikakvih posledica. U slučaju Bugarske radilo se o zaštitnim merama vezanim za slobodan pristup tržištu rada, kao i u oblasti unutrašnjeg tržišta, ekonomije, pravde i unutrašnjih poslova.
U EU rade na tome da se ne ponove greške iz prethodna dva proširenja sa balkanskim državama, zato se predano i detaljno definišu zaštitne mere, njihov monitoring kao i sankcije u slučaju da one ne budu ispoštovane od novih članica EU, počev od Crne Gore.
Prvi deo aplikacije zaštitnih mera će se odnositi na period tokom procesa ratifikacije, odnosno od potpisivanja Pristupnog sporazuma do formalnog prijema nove članice. Drugi deo zaštitnih mera će imati privremeni karakter po ulasku u EU. To neće biti stalno uskraćivanje prava, već će biti ograničeno u trajanju od minimalnih šest meseci do nekoliko godina.
EU ima nameru da koristi zaštitne mere kao instrument garancije da će usvojene reforme i zakoni biti implementirani na efikasan i valjan način u skladu sa evropskim standardima. To je ključni motiv koji stoji iza namere EU kada se govori o zaštitnim merama. Svakako nije u pitanju kreiranje članica prvog i drugog reda.
Najviše zaštitnih mera će biti u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala i pranja novca, jer tu imamo dugoročne reforme kojima je potrebno mnogo više vremena za potpunu implementaciju.
REVIZIJA ČLANA 7 NIJE REALNA KROZ PRISTUPNI UGOVOR
Neke zemlje i think-tankovi misle da bi kroz sledeći Pristupni ugovor Crne Gore mogli da revidiraju član 7 koji predviđa niz sankcija, uključujući i pravo glasa i pristup fondovima za države koje ne poštuju osnovne postulate na kojima počiva EU.
Međutim, najcenjeniji stručnjaci za pravo EU smatraju da to nije realno i pored toga što formalno svaki Pristupni ugovor jeste deo tzv. primarnog prava i u teoriji bi mogao da posluži kao instrument za ubacivanje novih elemenata. Pravnici smatraju da je revidiranje člana 7 Lisabonskog sporazuma previše rizična stvar koja bi otvorila Pandorinu kutiju.
Član 7 jeste slab u smislu da je procedura za uvođenje sankcija protiv zemlje koja na grub način krši evropske vrednosti u oblasti ljudskih prava, sloboda, demokratije, pravne države, prilično neefikasna. Postupak za uvođenje sankcija može da pokrenu Evropska komisija, Evropski parlament i trećina država članica. Evropski savet može da usvoji formalno upozorenje državi članici sa kvalifikovanom četvoropetinskom većinom, ali je za usvajanje sankcija, uključujući i pravo glasa, potrebna jednoglasnost minus zemlja o čijoj poziciji se odlučuje. Konkretno, u aktuelnoj situaciji, mađarski premijer Orban i slovački predsednik vlade Fico mogu jedan drugom da štite leđa upotrebom veta, kao što su Orban i Kačinjski u prošlosti štitili jedan drugog kada su pokretani postupci protiv Mađarske i Poljske.
Nije dakle realno da se promeni član 7 kroz Pristupni ugovor Crne Gore i oni koji šire te priče očigledno ne poznaju dovoljno strukturu, način funkcionisanja i odnos snaga unutar EU. Reforma člana 7 je moguća samo kroz revidiranje Lisabonskog sporazuma ili kroz organizovanje nove konvencije, a ne preko Pristupnog ugovora nove države članice.
CRNA GORA NA DOBROM PUTU DA OTVORI PET POGLAVLJA
„Vrlo je važno da sve ide po planu i da Podgorica zatvori pet poglavlja u decembru kako bi izbegla širenje skeptičnosti i traženja vremena da se promisli još jednom o procesu proširenja. Takva razmišljanja su limitirana na par zemalja“, kaže naš evropski izvor dobro upoznat sa pregovaračkim procesom Crne Gore.
Uskoro će biti formirana ad hoc Radna grupa za pisanje pristupnog pregovora Crne Gore. Na tome se veoma intenzivno radi i pored toga što neke zemlje članice, pre svih Francuska, imaju određene rezerve. Zato bi bilo dobro i neophodno da Crna Gora dodatno pojača rad na ispunjavanju preuzetih obaveza i datih obećanja, kao i da konkretnim potezima pokaže svoju rešenost i spremnost da uđe u EU.
U vezi sa djelovanjem Radne grupe postoji nekoliko različitih pogleda na to kako bi trebalo da izgleda budući Pristupni ugovor. Međutim, podvlači naš sagovornik u EU institucijama, „bilo koji Pristupni ugovor mora da garantuje ista prava koja imaju članice starosedeoci. Princip jednakosti je nužan jer se na tom principu zasniva EU i posledično ne može da bude doveden u pitanje. Zvuči paradoksalno, ali Ustavni sud Nemačke u Karlsrueu bi oborio Pristupni ugovor ako on ne bi poštovao princip jednakosti“. Podsetimo, u Nemačkoj važi pravilo da o svim pravnim pitanjima vezanim za EU mora da se izjasni Ustavni sud u Karlsrueu i njegovo mišljenje je obavezujuće kako za Vladu, tako i za Bundestag.
U telima Saveta EU se i dalje raspravlja oko zatvaranja pet poglavlja na Međuvladinoj konferenciji polovinom decembra sa Crnom Gorom. Prema našim saznanjima, nije sto posto sigurno da će biti zatvoreno planiranih pet poglavlja, ali se Podgorica nalazi u dobroj poziciji da realizuje taj cilj. Neophodno je da crnogorske institucije, od Skupštine do Vlade, ispune još par zadataka koje su vlasti u Podgorici obećale da će uraditi.
Neimenovanje svih sudija Ustavnog suda ne bi trebalo da šteti predviđenom planu zatvaranja poglavlja sa Crnom Gorom, ali bi moglo da izroni kao problem u široj raspravi koja se vodi oko proširenja i koja je postala prilično toksična zbog Srbije i hibridnog rata Rusije protiv EU i stvarnog rata protiv Ukrajine. Nije isključeno da neka od članica EU otvori to pitanje, ali za sada nema naznaka da bi se to moglo dogoditi.
U svakom slučaju, Crna Gora ima vremena da do desetog decembra uradi sve što je potrebno da bi zatvorila pet poglavlja. U EK i bloku država koje zdušno podržavaju proširenje EU su optimisti i guraju da budu zatvorena sva predviđena poglavlja.
Zatvaranje poglavlja 31 je ostavljeno za sledeću godinu jer su u Evropskoj komisiji procenili da bi bilo previše rizično forsirati njegovo zatvaranje budući da bi opterećivalo rad, rasplamsavalo rasprave i povećavalo nepotrebno rizik blokade od strane Hrvatske, a to je poslednje što u ovom momentu treba zvaničnoj Podgorici na putu za EU.
