Humanitarne agencije saopštile su juče da u Gazu i dalje stiže premalo pomoći, gotovo četiri sedmice nakon prekida vatre, dok glad i dalje traje, zima se približava, a stari šatori počinju da propadaju nakon izraelske razorne dvogodišnje ofanzive.
Prekid vatre trebalo je da omogući veliki priliv pomoći u mali, pretrpani pojas, gdje je u avgustu potvrđena glad i gdje je gotovo svih 2,3 miliona stanovnika izgubilo domove u izraelskom bombardovanju.
Međutim, prema podacima Svjetskog programa za hranu, u Gazu trenutno ulazi samo polovina potrebne količine hrane, dok krovna grupa palestinskih agencija navodi da je ukupna količina pomoći između četvrtine i trećine očekivanog iznosa.
Izrael tvrdi da ispunjava svoje obaveze iz sporazuma o prekidu vatre, koji predviđa prolazak prosječno 600 kamiona pomoći dnevno u Gazu. Izraelske vlasti za nestašicu hrane okrivljuju borce Hamasa, optužujući ih da kradu humanitarnu pomoć prije nego što bude podijeljena, što ta grupa negira.
Lokalna administracija u Gazi, kojom Hamas dugo upravlja, saopštava da većina kamiona i dalje ne stiže na odredište zbog izraelskih ograničenja, te da dnevno samo oko 145 kamiona uspijeva da dostavi pomoć.
Ujedinjene nacije, koje su ranije tokom rata svakodnevno objavljivale podatke o broju kamiona pomoći koji ulaze u Gazu, više te brojke ne objavljuju redovno.
„Situacija je užasna. Nema pravih šatora, ni čiste vode, ni dovoljno hrane, ni novca“, rekla je Manal Salem (52), koja živi u šatoru u Kan Junisu, na jugu Gaze, za koji kaže da je „potpuno dotrajao“ i da se boji da neće izdržati zimu.
Prekid vatre i pojačan dotok pomoći od sredine oktobra donijeli su određena poboljšanja, saopštila je humanitarna agencija Ujedinjenih nacija OCHA.
Prošle sedmice OCHA je saopštila da je deset odsto djece pregledane u Gazi i dalje akutno neuhranjeno, što je pad u odnosu na 14% iz septembra, pri čemu je više od hiljadu djece pokazivalo najteži oblik neuhranjenosti.
Polovina porodica u Gazi prijavila je da im je pristup hrani poboljšan, naročito na jugu, jer je nakon prekida vatre ušlo više humanitarne i komercijalne pomoći, a domaćinstva sada u prosjeku jedu dva obroka dnevno, u odnosu na samo jedan u julu, navela je OCHA.
Ipak, agencija je istakla da i dalje postoji oštar jaz između juga i sjevera, gdje su uslovi i dalje znatno teži.
Abir Etefa, viša portparolka Svjetskog programa za hranu, opisala je situaciju kao „trku s vremenom“.
„Potreban nam je potpuni pristup. Sve mora da se odvija brzo“, rekla je ona. „Zimski mjeseci dolaze. Ljudi i dalje pate od gladi, a potrebe su ogromne.“
„Većina domaćinstava s kojima smo razgovarali konzumira samo žitarice, mahunarke i suve obroke, od čega ljudi ne mogu dugo da prežive. Meso, jaja, povrće i voće jedu izuzetno rijetko“, rekla je ona.
Stalni nedostatak goriva, uključujući i gas za kuvanje, takođe ometa napore da se poboljša ishrana, a više od 60% stanovnika Gaze kuva spaljivanjem otpada, saopštila je OCHA, upozorivši da to dodatno povećava zdravstvene rizike.
Kako se približava zima, stanovnicima Gaze je neophodan krov nad glavom. Šatori su dotrajali, a zgrade koje su preživjele vojnu ofanzivu često su otvorene, nestabilne i opasne.
„Uslovi života su nezamislivi“, rekla je Šejna Lou, portparolka Norveškog savjeta za izbjeglice (NRC), koji predvodi grupu organizacija koje rade na obezbjeđivanju skloništa u Gazi.
NRC procjenjuje da 1,5 miliona ljudi u Gazi treba sklonište, ali velike količine šatora, cerada i druge srodne pomoći još čekaju da budu isporučene, jer su potrebne izraelske dozvole, dodala je Lou.
