Crna Gora, po pitanju javnog duga, u ovoj i narednoj godini ne bi trebalo da očekuje veće probleme, ali će pravi izazov predstavljati 2027, kada na otplatu dospijeva preko jedne milijarde eura, saopštio je viceguverner Centralne banke (CBCG), Nikola Fabris.
On je na sjednici skupštinskog Odbora za ekonomiju finansije i budžet, kazao da je bruto javni dug na kraju prošle godine iznosio 61,32 odsto, što je iznad Mastrihtskog kriterijuma od 60 odsto.
„Međutim, to je, sa druge strane, situacija koja je daleko povoljnija nego što je kod većine zemalja koje su članice eurozone“, rekao je Fabris na sjednici na kojoj se raspravljalo o godišnjim izvještajima o radu CBCG za 2022, 2023. i prošlu godinu, sa izvještajima o stabilnosti finansijskog sistema i cijena.
Fabris je, kada je u pitanju javni dug u ovoj godini, kazao da ne treba očekivati nikakve izazove, jer su sva sredstva obezbijeđena kroz emisiju euroobveznica.
„Takođe ni u narednoj godini mislim da ne bismo trebali imati veće izazove, jer na naplatu dospijeva 326 miliona eura glavnice i 136,8 miliona eura kamate“, precizirao je Fabris.
Pravi izazov će, kako je upozorio, predstavljati 2027. godina, kada na otplatu dospijeva preko jedne milijarde eura.
„Mislim da je značajno da sačuvamo javni dug ispod granice 60 odsto, pošto ukoliko očekujemo brz ulazak u EU 2028, a nadamo se i brzom ulasku u eurozonu 2030, to bi onda podrazumijevalo da moramo imati usklađene sve fiskalne parametre“, objasnio je Fabris.
On je, govoreći o inflaciji, saopštio da je godišnja stopa inflacije u julu, prema podacima Monstata, iznosila 4,5 odsto, što je nivo koji je iznad poželjnog, ali i nivo koji ne predstavlja neki kritični problem.
„Što se tiče uzroka inflacije, imamo domaće neravnoteže, kao i uticaj eksternih faktora. Ukoliko pogledate tekući globalni ambijent, možemo konstatovati da on vrlo nepovoljno djeluje kada je u pitanju inflacija na male i visoko otvorene ekonomije“, rekao je Fabris.
On je naglasio da u crnogorskom monetarnom režimu ne postoje monetarni instrumenti poput emisije novca, referentne kamatne stope i operacije na otvorenom tržištu.
„To su instrumenti putem kojih se utiče na inflaciju, a mi nažalost tim instrumentima ne raspolažemo, tako da CBCG nema instrumente kojima može uticati na inflaciju“, dodao je Fabris.
On smatra da je, po pitanju inflacije, dobar rezultat dao Vladin program Stop inflaciji, i da bi trebalo razmotriti njegov nastavak.
„Takođe, ono što bismo mogli sugerisati je to da se možda razmotri efikasnija primjena politike konkurencije, odnosno da se razmotri situacija da li neki trgovinski lanci zloupotrebljavaju dominantan položaj na crnogorskom tržištu“, zaključio je Fabris.
