Intenzivni uragani i tajfuni — najrazornije oluje na planeti — mogli bi se više nego udvostručiti do 2050. godine u skoro svim regionima svijeta zbog klimatskih promijena, izvestili su naučnici u sredu.
Studija, objavljena u časopisu Science Advances, definiše intenzivne oluje kao ekvivalent uragana kategorije 3 ili jači. Napominje se da će verovatnoća ovih oluja biti veća u narednim decenijama i da će više ljudi biti pogođeno intenzivnim olujama u nekim od najugroženijih regiona svijeta.
Istraživači su takođe otkrili da bi brzine vjetra u ovim olujama mogle da se povećaju za čak 20%, kao i ogroman porast učestalosti oluja kategorije 4 i kategorije 5 – za više od 200% u nekim regionima.
„Naši rezultati takođe ponovo naglašavaju da bi regioni koji trenutno imaju (veoma) nizak rizik mogli da počnu da budu pod uticajem tropskih ciklona pod klimatskim promjenama“, kaže Nadia Bloemendaal, klimatski naučnik sa Univerziteta u Amsterdamu i glavni autor studije. , rekao je CNN u mejlu. „Našli smo da je šokantno videti nesrazmernu količinu zemalja u razvoju u opasnosti od budućih klimatskih promena.
Istraživači su koristili sistem statističkog predviđanja nazvan STORM da bi generisali 10.000 godina prošlih i budućih klimatskih uslova. Zatim su koristili mape brzine vetra visoke rezolucije da ispitaju buduće promene na lokalnom nivou, „što je toliko važno za perspektivu procijene rizika“, primetio je Blomendal.
Region oko Hong Konga i delovi južnog Pacifika imaju najveću vjerovatnoću povećanja oluja visokog intenziteta, otkrili su naučnici.
Tokio — najveća gradska oblast na svetu sa populacijom od oko 38 miliona ljudi — trenutno ima 4,6 odsto šanse da bude pogođen jakom olujom godišnje. U budućnosti, naučnici su otkrili da taj broj skoči do 13,9% verovatnoće.
Još jedan primetan skok bio je za Havaje. Trenutno, Honolulu ima 4% vjerovatnoće svake godine da ga pogodi jak uragan. U narednim godinama taj broj će biti 8,6% — više nego udvostručiti, kao što sugeriše studija.
Istraživači su rekli da su njihovi rezultati vjerovatno posledica povećanja temperature površine mora širom svijeta. Temperature okeana su se dramatično zagrejale tokom poslednjih nekoliko decenija kao rezultat sagorevanja fosilnih goriva. Toplija voda „stvoriće više goriva da se oluje intenziviraju“, rekao je Blumendal.
Jedini regioni u kojima naučnici nisu videli da se intenzivni tropski cikloni udvostruče u budućnosti bili su Meksički zaliv i Bengalski zaliv. Učestalost intenzivnih oluja ostala je „u suštini nepromenjena“ u studiji, primetio je Blomendal, jer će atmosferski uslovi tamo postati manje povoljni za tropske oluje u budućnosti.
„Globalni klimatski modeli predviđaju povećanu stabilnost atmosfere u tom regionu pod budućim klimatskim uslovima“, napisao je Blomendal. „Zbog ove poboljšane atmosferske stabilnosti, predviđa se da će se ukupna učestalost tropskih ciklona u Meksičkom zalivu smanjiti, jer su uslovi postali nepovoljniji za razvoj tropskih ciklona.
Ali ona je takođe primetila da kada se tropske oluje formiraju u tim regionima, toplije vode će obezbediti dodatno gorivo za ciklon da se intenzivira do kategorije 3 ili više.
Dakle, iako ovi naučnici očekuju da će sveukupno videti manje oluja u Meksičkom zalivu ili Bengalskom zalivu, one će biti izuzetno moćne i skupe.
Uragani i tajfuni su odgovorni za više novčanih gubitaka od bilo koje druge prirodne katastrofe. Samo u poslednjoj deceniji, primećuje se u studiji, Sjedinjene Države su zabeležile gubitak od 480 milijardi dolara zbog tropskih oluja i uragana, prenosi CNN.
Blumendal je rekao da je to jedan od razloga zašto je važnije nego ikada da se može predvideti gde će se najjače oluje pojaviti u budućnosti.
„Naši rezultati mogu pomoći da se identifikuju lokacije sklone najvećem povećanju rizika od tropskih ciklona“, rekao je Blomendal u saopštenju. „Lokalne samouprave tada mogu preduzeti mjere za smanjenje rizika u svom regionu, kako bi se smanjila šteta i smrtni slučajevi.
Globalno, svake godine se formira 80 do 100 tropskih ciklona. Ali pouzdani zapisi o ovim olujama – koje su u jednom trenutku mogli da posmatraju samo brodovi ili kada su stigli na kopno – sežu samo do 1960-ih ili tako dalje, sve dok naučnici imaju vremenske satelite. Ovo je otežalo predviđanje dugoročnih promijena usred klimatske krize.
Sa ovim novim istraživanjem, naučnici kažu da će svijet imati jasniju sliku o tome šta budućnost nosi za najrazorniji fenomen prirode širom svijeta.
