Astronomi sa istraživačkog instituta za opservacione nauke Ariabhatta (ARIES) i iz Laboratorije za fizička istraživanja u Indiji izveštavaju o detekciji 57 promenljivih zvezda u polju otvorenog jata NGC 381. Otkriće je detaljno opisano u radu objavljenom 19. decembra na arKsiv. preprint server.
Otvorena jata (OC), formirana od istog džinovskog molekularnog oblaka, su grupe zvezda koje su labavo gravitaciono vezane jedna za drugu. Do sada ih je više od 1.000 otkriveno u Mlečnom putu, a naučnici i dalje traže još, nadajući se da će pronaći razne vrste ovih zvezdanih grupa. Proširivanje liste poznatih galaktičkih OC-a i njihovo detaljno proučavanje moglo bi biti ključno za poboljšanje našeg razumevanja formiranja i evolucije naše galaksije.
Otkrivanje i proučavanje promenljivih zvezda, posebno u OC okruženjima, moglo bi da pruži važne nagoveštaje o aspektima zvezdane strukture i evolucije. To bi takođe moglo biti od pomoći da unapredimo naše znanje o skali udaljenosti svemira.
Smešten oko 3.700 svetlosnih godina od nas u sazvežđu Kasiopeje, NGC 381 (takođe poznat kao Kolinder 10) je retko otvoreno jato srednjeg doba (staro oko 447 miliona godina) sa radijusom od nekih 15 svetlosnih godina i masom od oko 32,4 solarne mase. Iako je sprovedeno nekoliko studija o NGC 381, još uvek se vrlo malo zna o njegovom sadržaju promenljivih zvezda.
Zbog toga je tim astronoma predvođen Jaianandom Maurijom iz ARIES-a izvršio prvu studiju varijabilnosti NGC 381 i okoline. U tu svrhu su koristili 1,3-metarski brzi optički teleskop Devasthal (DFOT) u Indiji.
„Opširno smo posmatrali region otvorenog klastera NGC 381 u V i I opsezima za studiju varijabilnosti. Region je posmatran korišćenjem 1,3-m DFOT teleskopa opremljenog sa 2k×2k CCD-om sa velikim vidnim poljem od ∼ 18′ × 18′ pogodan za pretragu varijabilnosti. Podaci su prikupljeni tokom 27 noći u periodu dužem od jedne godine od 1. oktobra 2017. do 14. januara 2019.“, objasnili su istraživači.
Kao rezultat toga, tim je identifikovao ukupno 57 periodičnih promenljivih zvezda u polju NGC 381 i ispostavilo se da su pet njih članovi klastera. Astronomi su klasifikovali ove varijable na osnovu oblika njihovih svetlosnih krivulja, perioda, amplitude i lokacije na Hertzsprung-Raselovim (HR) dijagramima.
Prema studiji, 10 od 57 identifikovanih varijabli su binarne eklipse — osam tipa V UMa (EV) i dve tipa Algol (EA). U uzorku se takođe nalazi 15 rotacionih promenljivih zvezda i dve pulsirajuće varijable — jedna tipa Delta Scuti i jedna tipa Gamma Doradus.
Preostalih 30 varijabli se ne može klasifikovati ni u jedan poseban tip; stoga su ih istraživači nazvali „različitim varijablama tipa“. Autori rada su dodali da je potrebno više podataka o vremenskim serijama dopunjenih spektroskopskom studijom kako bi se ove varijable karakterisale.
