Sa samo 13 kilometara gasovoda na svojoj teritoriji i 85 koliko će izgraditi Rumunija, Srbija će dobiti novi pravac snabdijevanja i novi izvor gasa.
Najavljeni gasovod biće drugi koji će Srbija imati sa partnerima iz Evropske unije, nakon potpune zavisnosti od ruskog gasa duge više od četvrt vijeka.
Gasovod će, kako je najavljeno, povezati čvorište u Mokrinu u Srbiji sa transportnim gasovodom BRUA u Rumuniji.
Ministri energetike Srbije i Rumunije, Dubravke Đedović Handanović i Sebastijan Burduža, potpisali su 5. avgusta Memorandum o razumijevanju o izgradnji gasnog interkonektora.
„Transgaz može da obezbijedi tranzit gasa (do Srbije) iz Kaspijskog mora, tečni gas iz terminala u Grčkoj i Turskoj, kao i gas koji će (Rumunija) eksploatisati u Crnom moru“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ion Sterian, izvršni direktor rumunske gasne kompanije Transgaz u većinskom državnom vlasništvu.
Pojašnjava da BRUA nije samo tranzitni gasovod, već dio rumunskog nacionalnog sistema za transport gasa u koji se upumpava i gas iz domaće, rumunske proizvodnje.
„Tim gasovodom se i izvozi rumunski gas“, kaže Sterian.
Na važnost nove gasne konekcije Srbije sa Rumunijom ukazuje i energetski stručnjak iz Srbije Dragan Vlaisavljević.
„Jedan od potencijalnih izvora gasa koji će biti vrlo važan su nova gasna postrojenja u Crnom Moru, s kojim će Rumunija raspolagati u narednoj deceniji“, rekao je Vlaisavljević za RSE.
Prema Memorandum potpisanom u Kladovu, pograničnom mjestu u Srbiji na granici sa Rumunijom, gasovod će biti dvosmjerni, tako da će se gas moći transportovati ka obje zemlje.
Projektovani kapacitet, kako je saopštilo Ministarstvo energetike Srbije, biće „najmanje 1,6 miliona kubnih metara gasa“, a dionica gasovoda na teritoriji Srbije trebalo bi da bude završena do 2027. godine.
Kako je za RSE naveo direktor rumunske kompanije Transgaz Ion Sterian, procijenjena vrijednost dionice kroz Rumuniju je oko 80-85 miliona eura.
„Nakon sastanka sa direktorom Srbijagasa (javno preduzeće u Srbiji za trgovinu gasom), ažurirćemo sve cijene i onda ćemo imati tačnu vrijednost projekta“, rekao je Sterian.
Dodao je da će Rumunija dionicu gasovoda na svojoj teritoriji finansirati sopstvenim sredstvima, koja su u planiranim troškovima razvoja kompanije.
Javno preduzeće Srbijagas, koje će rukovoditi izgradnjom dionice gasovoda u Srbiji, nije do zaključenja teksta odgovorilo na upit RSE koliko će koštati ta dionica gasovoda i na koji način će se finansirati.
Osim smanjenja sopstvene zavisnosti od ruskog gasa, Srbija novim povezivanjem postaje važna tranzitna zemlja za transport gasa do centralne Evrope.
„Zahvaljujuću povezivanju sa Rumunijom i Bugarskom, a u narednom periodu i sa Sjevernom Makedonijom, Srbija postaje nezaobilazna tranzitna zemlja i važan partner u obezbijeđivanju energetske sigurnosti zemalja centralne i istočne Evrope kada je snabdijevanje gasom u pitanju“, izjavila je 5. avgusta ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović.
Invaziju Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. Srbija je dočekala u potpunosti zavisna od ruskih energenata. Po uzoru na države Evropske unije (EU), čijem članstvu teži, počela je traži alternativu za ruski gas.
Energetski stručnjak Dragan Vlaisavljević kaže za RSE da je važan faktor i to što će gasovod omogućiti da „i u jednom i u drugom pravcu bude isporuka gasa kada bude trebalo i jednom i drugom tržištu“.
„Vrlo vjerovatno, mnogo veća potreba će biti za Srbiju“, ocjenjuje on.
Kada Rumunija završi izgradnju gasnog postrojenja u Crnom moru, gasna konekcija Srbije sa tom zemljom osiguraće, prema njegovom mišljenju, „bezbjedno i sigurno snabdijevanje gasa za potrebe privrede i stanovništva“ u Srbiji.
Srbija je u decembru 2023. godine otvorila gasni interkonektor sa Bugarskom – od bugarskog grada Novi Iskar do Niša na jugu Srbije. Time je dobila pristup gasu iz Azerbejdžana i terminalu za tečni gas u grčkoj luci Aleksandrupoli.
Kapacitet gasovoda je 1,8 milijardi kubnih metara godišnje, što predstavlja više od polovine potreba Srbije za gasom na godišnjem nivou. Međutim, dogovorene količine sa Azerbejdžanom u 2024. godini su 400 miliona kubnih metara gasa, što podmiruje 13 odsto potreba.
U planu je da se isporuke od 2027. povećaju na milijardu kubnih metara, što bi podmirilo trećinu potreba Srbije.
Iz Rusije Srbija godišnje uvozi 2,2 milijarde kubnih metara gasa godišnje, što je gotovo tri četvrtine trenutnih potreba od tri milijarde.
Trogodišnji aranžman do 2025. godine, direktno su dogovorili predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i ruski predsjednik Vladimir Putin u maju 2022. tri mjeseca nakon što je Moskva pokrenula invaziju na Ukrajinu.
Srbija nije uvela sankcije Rusiji, uprkos tome što je kao država kandidat za članstvo u EU, u obavezi da postepeno uskladi svoju spoljnu i bezbjednosnu politiku sa evropskom. Zavisnost od ruskih energenata bila je jedan od glavnih argumenata vlasti u Beogradu za takav stav.
Za razliku od Srbije koja iz domaće proizvodnje podmiruje manje od 13 odsto potreba za gasom, Rumunija proizvodi više gasa nego što joj je potrebno.
Srbija je jedina susjedna država sa kojom Rumunija još nema gasnu vezu i ona je novo izvozno tržište za rumunski gas, kaže za RSE Eugenija Gušilov, osnivačica Rumunskog energetskog centra (ROEC), think-thanka iz Bukurešta.
„Rumunija želi da diverzifikuje svoja potencijalna izvozna tržišta za višak prirodnog gasa koji će eksploatisati i proizvoditi iz Crnog mora od 2027. Rumunija prvenstveno razmišlja o tome gde bi mogla da isporuči ili izveze gas bliže kući“, ocjenjuje Gušilov.
Prema podacima Transgaza, Rumunija u ovom trenutku proizvodi skoro dva puta više gasa u odnosu na potrebe.
Ostvaruje proizvodnju od 24 miliona kubnih metara gasa dnevno, dok su potrebe oko 12,5 miliona.
Razliku uglavnom čuva za potrošnju u zimskim mjesecima, dok dnevno za izvoz ostane milion do dva kubnih metara gasa.
To će se, kako je za RSE naveo direktor Transgaza Ion Sterian, promijeniti kada Rumunija počne da eksploatiše gas iz Crnog mora. Tada će se, prema njegovim riječima, količina domaćeg gasa značajno povećati, samim tim i mogućnost izvoza.
Saradnja Srbije i Rumunije, duga više od pola vijeka ogleda se, prije svega, u trgovini električnom energijom.
Prema podacima Ministarstva energetike Srbije, u 2023. godini 28 odsto ukupne razmjene između dvije zemlje činila je trgovina električnom energijom.
U toku su pregovori o učešću Rumunije u izgradnji hidroelektrane „Đerdap 3“, koju je Vlada Srbije proglasila projektom od posebnog značaja.
O tome su na sastanku 5. avgusta u Kladovu razgovarali ministari energetike dvije zemlje. U saopštenju koje je Ministarstvo energetike Srbije proslijedilo medijima, nije bilo više detalja.
Rumunska strana ranije je navela da „srpska strana ovaj projekat može da realizuje samo u bliskoj saradnji sa Rumunijom“, pri čemu se „moraju pažljivo uzeti u obzir“ posledice po životnu sredinu i plovnost.
Ruski gas stiže u jugoistočnu Evropu preko Turskog toka i Ukrajine.
Među glavnim korisnicima gasa Turskog toka su Mađarska i Srbija, dvije zemlje blisko povezane sa Moskvom.
Mađarska je potpisala 15-godišnji ugovor sa Gaspromom u septembru 2021. o snabdevanju 4,5 milijardi kubnih metara godišnje. Ruski energetski gigant Gasprom nije obuhvaćen sankcijama Evropske unije.
Preko Ukrajine ruski gas stiže do Austrije i Slovačke – oko 42 miliona kubnih metara svakog dana. Petogodišnji sporazum o tranzitu gasa između Rusije i Ukrajine ističe krajem 2024. godine, što bi moglo stvoriti probleme zemljama koje zavise od ovog uvoza, posebno Austriji i Slovačkoj.
Gasovod koji povezuje nacionalne sisteme za transport gasa sa Bugarskom i Mađarskom, dužine je oko 500 kilometara.
Gasovod je izgradilo rumunsko preduzeće u većinskom državnom vlasništvu Transgaz.
Preko gasovoda BRUA do Rumunije stiže gas iz Turske, Kaspijskog mora i terminala za tečni gas u Grčkoj.
Izgradnja je koštala 479 miliona eura, od čega je 180 miliona obezbijeđeno kroz bespovratni grant Evropske unije.
Glavni cilj je diversifikacija izvora snabdijevanja gasom i povećanje energetske bezbjednosti država EU, što znači smanjenje zavisnosti evropskog bloka od ruskog gasa.
