Svesrpski sabor u Beogradu je napokon nešto što se dugo čekalo da se dogodi. Uvezivanje i umrežavanje Srba iz regiona se do sada događalo nekako bojažljivo uz uvažavanje svih mogućih zahteva drugih naroda i nacija pa čak i onih izmišljenih u proteklih trideset godina. Da mi nikoga ne trebamo da čekamo na pomoć i milostinju znali smo odavno ali napokon se nešto prelomilo pa da se počne sveobuhvatnije ujedinjenje Srba sa ovih naših živodnih prostora koji su desetine vekova mesto našeg boravka bez obzira koje carevine su se kretale ovuda i bez obzira ko vladao u nekom istorijskom trenutku.
Dok ceo “moderni”zapadni svet podržava otimanje srpskih teritorija i koji sa blagonaklonošću gleda na sve genocide i zločine koje su isti činili nad našim narodom iznova i iznova, Srbi su smogli snage da se odluče na ovaj hrabar i nimalo lak poduhvat.
Svima je jasno da srpsko jedinstvo može da bude prepreka za njihove geopolitičke, političke i ekonomske ciljeve pa će uraditi sve što je u njihovoj moći da od starta pokušaju da osujete ovaj plan ili bar da ga izvrnu ruglu i da po starom latinskom sistemu zavadi pa vladaj nastave da razbijaju srpski životni prostor ali i srpski identitet na svim poljima upravo prko pripadnika našeg naroda.
Ovaj poduhvat se mora snažno i dosledno podržati bez obzira na lične političke orijentacije jer potreba za jedinstvom našeg naroda je veća od bilo koj i bilo čije političke različitosti. Ovaj pravac koji je zauzet i deklaracija koja je donešena mora da bude realizovan marljivim radom i mudrim ulaganjem ekonomskih ali i ljudskih resursa kako bi počeo da daje rezultate i da pravi konstantne pomake na korist srpskog naroda. Dosta smo vremena potrošili obazirujući se na svakoga ko će šta reći, pa da nekoga ne uvredimo, a svaki potez zemalja u okruženju je praktično neprijateljskog karaktera prema našoj zemlji i ovo je najbolji način da se odupre svima a koji su u suštini i mnogo slabiji od nas po mnogim parametrima.
Srbi više nema šta da čekaju, nego da se ozbiljno pozabave zaštitom svojih interesa u svim sferama društva i da ne sprovode slepo šta se nameće iz inostranstva jer to često i nije u našem interesu i upravo suprotno, služi samo interesima onih kojima smo mi meta već vekovima.
Udžbenici i sistem obrazovanja moraju da pretrpe ozbiljne promene ako želimo da brže menjamo našu situaciju po pitanju zaštite identitetskih pitanja jer su se tu mnogo infiltrirali elementi koji ne rade u srpskom interesu. Donošenje zakona o nevladinim organizacijama po uzoru na ruski, mađarski i sada gruzijski je hitna potreba i ne treba se plašiti mišljenja onih sa zapada jer je izvorno zakon američki koji već decenijama funkcioniše u zaštiti njihovih interesa a svi dobro znamo da oni posebno drugima zameraju isti pristup kao što ga oni imaju kada se radi o drugim zemljama jer naravno američki interes je veći i značajniji u svakoj zemlji od same te zemlje i tog naroda.
Vraćanje odsluženja redovnog vojnog roka je jedan od najbitnijih segmenata zaštite bezbednosti naše zemlje i mora se pod hitno rešiti jer turbulencije oko nas u godinama koje predstoje neće biti ništa manje i ko misli da će situacija između NATO i Rusije da se završi u Ukrajini grdno se vara. Mi moramo biti spremni da odvratimo svakoga ko je sklon avanturizmu na ovim prostorima i jačanje svih segmenata bezbednosti je od najveće važnosti. Ali i svi ostali sektori nisu ništa manje važni. Poljoprivreda mora biti u funkciji odbrane zemlje a ne u funkciju uvozničkog lobija kao i sektor energetike koji se mora brže razvijati kako bi naša zemlja bila energetski nezavisna i bezbedna bez obzira na pretnje po tu bezbednost od zemalja koje nam svakako ne žele dobro a koje su nam sada možda važni ekonomski partneri ali prijatelji nikada neće biti. Jedinstvo je najbitnije za ubrzanije ujedinjenje našeg naroda i postizanje zadatih ciljeva i na tome se predano mora raditi bez obzira na pritiske.
