Teoretičar zavere Aleks Džons podneo je zahtjev za bankrot u petak, nakon što je njemu i roditelju njegove veb stranice Infovars naloženo da plate oko 1,5 milijardi dolara zbog širenja laži o masovnoj pucnjavi u Sendi Huku 2012. godine.
Džons je podneo zahtjev za zaštitu od poverilaca iz poglavlja 11 američkom stečajnom sudu u Hjustonu, pokazuje sudski podnesak.
U podnesku se navodi da Džons ima između milion i 10 miliona dolara imovine i između milijardu i 10 milijardi dolara obaveza. Obim Džonsovog ličnog bogatstva je nejasan.
Džons je godinama tvrdio da je ubistvo 20 učenika i šest članova osoblja u osnovnoj školi Sendi Huk u Njutaunu, Konektikat, 2012. godine bilo inscenirano sa glumcima kao deo vladine zavere da se oduzme oružje Amerikanaca. Od tada je priznao da se pucnjava dogodila, ali tužioci kažu da je Džons godinama unovčio svoje laži o masakru.
„Kao i svaki drugi kukavički potez Aleksa Džonsa, ovaj bankrot neće uspeti“, rekao je Kris Matei, advokat koji zastupa porodice Sendi Huka. „Američki pravosudni sistem će Aleksa Džonsa smatrati odgovornim, a mi nikada nećemo prestati da radimo na sprovođenju presude porote.
Mattei je rekao da je Džons učestvovao u namernim i sramnim napadima i da ga bankrotski sistem neće zaštititi.
Džonsov advokat nije odmah odgovorio na zahtjev za komentar.
U oktobru je porota u Konektikatu rekla da bi Džons i Free Speech Sistems, matična kompanija Infovara, trebalo da plate skoro milijardu dolara odštete brojnim porodicama žrtava pucnjave u Sendi Huku.
Sud u Konektikatu je kasnije naložio Džonsu da plati dodatnih 473 miliona dolara kaznene štete.
Suđenje je obeleženo nedeljama mučnih svedočenja porodica, koje su ispričale kako su Džonsove laži o Sendi Huku pogoršale njihovu tugu.
Free Speech Sistems je u julu podneo zahtjev za bankrot.
U odvojenom slučaju u Teksasu, porota je u avgustu odlučila da Džons mora roditeljima šestogodišnjeg dečaka ubijenog u masakru u Sendi Huku da plati 45,2 miliona dolara kaznene štete, uz 4,1 milion dolara kompenzacije.
Džonsovi advokati rekli su da će se žaliti na presude u Konektikatu i Teksasu.
Stečaj se može iskoristiti za brisanje dugova, ali ne ako su rezultat „namerne ili zlonamerne povrede” koju je prouzrokovao dužnik. Čini se da Džonsove laži ispunjavaju taj standard, rekla je Suzan Blok-Lib, profesorka prava o stečaju na Pravnom fakultetu Univerziteta Fordham.
„Kleveta je prilično jasno namerno delikt – to je posebno jasno u slučaju Aleksa Džonsa“, rekao je Blok-Lib.
Podnošenje zahteva takođe nosi rizik za Džonsa, koji će morati da otkrije svu svoju imovinu na sudu, rekao je stečajni advokat Sidni Šajnberg.
„Sada kada je podneo zahtev za bankrot, njegova imovina je otvorena knjiga“, rekao je Šajnberg. „Ako sakrijete imovinu u slučaju stečaja, to je savezni zločin.
Ekonomista u slučaju Teksasa procenio je da Džons lično vredi između 135 i 270 miliona dolara.
U podnesku o stečaju su tužioci koji su dobili presude protiv Džonsa navedeni kao njegovi najveći neobezbeđeni poverioci.
Među njima su Robert Parker, otac šestogodišnje Emili Parker, kojoj je žiri u Konektikatu dodelio 120 miliona dolara, i agent FBI Vilijam Aldenberg, koji je bio među prvim policajcima na mestu pucnjave 2012. godine.
Sudija iz Konektikata Barbara Belis je privremeno blokirala Džonsa da premesti bilo kakvu ličnu imovinu iz zemlje na zahtev tužilaca, koji su tvrdili da Džons pokušava da sakrije imovinu kako bi izbegao plaćanje.
Porodice su tužile Džonsa pred državnim sudom u Teksasu, tražeći da razreše, kako kažu, milione dolara vredne nezakonite transfere iz Džonsove kompanije na lažne entitete koje on kontroliše. Oni navode da su te transakcije imale za cilj da zaštite Džonsovu imovinu od potencijalnih presuda.
