Lideri EU kažu da će blokirati većinu uvoza ruske nafte do kraja 2022. kako bi kaznili Moskvu za invaziju na Ukrajinu.
Zabrana širom EU će uticati na naftu koja stiže morskim putem – oko dve trećine uvoza – ali ne i naftu iz gasovoda, nakon protivljenja Mađarske.
Poljska i Nemačka su takođe obećale da će prekinuti uvoz naftovoda, što znači da će ukupno 90% ruske nafte biti blokirano.
Šef Evropskog savjeta Šarl Mišel rekao je da je sporazum presekao ogroman izvor finansiranja ruske ratne mašine.
To je deo šestog paketa sankcija odobrenog na samitu u Briselu, oko kojeg je moralo da se usaglasi svih 27 država članica.
Rusija trenutno isporučuje 27% uvezene nafte u EU i 40% svog gasa. EU plaća Rusiji oko 400 milijardi evra (430 milijardi dolara, 341 milijardu funti) godišnje zauzvrat.
Do sada nisu uvedene nikakve sankcije na izvoz ruskog gasa u EU, iako su planovi za otvaranje novog gasovoda od Rusije do Nemačke zamrznuti.
Velika Britanija – koja dobija 8% svojih potreba za naftom iz Rusije – obećala je da će postepeno izbaciti rusku naftu do kraja godine.
Cijene nafte su porasle na vijesti o embargu EU, a nafta Brent je porasla iznad 123 dolara po barelu, što je najviši nivo od marta.
Članice EU provele su sate boreći se da razreše svoje nesuglasice oko zabrane uvoza ruske nafte. Mađarska, koja 65% svoje nafte uvozi iz Rusije cevovodima, bila je njen glavni protivnik. Mađarski premijer Viktor Orban u dobrim je odnosima sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom.
Kompromis je usledio nakon višenedeljnih prepirki dok nije dogovoreno da će postojati „privremeno izuzeće za naftu koja dolazi naftovodima u EU“, rekao je Mišel novinarima.
Zbog toga će hitne sankcije uticati samo na rusku naftu koja se transportuje u EU preko mora – dvije trećine ukupnog uvoza iz Rusije.
Ali u praksi, predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će obim zabrane biti širi, jer su Nemačka i Poljska dobrovoljno ukinule sopstveni uvoz naftovoda do kraja ove godine.
„Ostalo je oko 10-11% koje pokriva južna Družba“, rekla je gospođa Fon der Lajen, misleći na ruski naftovod koji snabdeva naftom Mađarsku, Slovačku i Češku. Evropski savjet će ponovo razmotriti ovo izuzeće „što je pre moguće“, dodala je ona.
Visoki zvaničnik EU potvrdio je da su tri zemlje koje nemaju izlaz na more dobile dodatnu garanciju da mogu da obezbjede zalihe ruske nafte iz mora u slučaju prekida snabdevanja naftovodom.
Zabranu uvoza ruske nafte prvobitno je predložila Evropska komisija – koja razvija zakone za zemlje članice – pre mjesec dana.
Ali otpor, posebno iz Mađarske, zaustavio je najnoviju rundu sankcija EU.
Orban je sporazum proglasio pobjedom njegove zemlje, rekavši Mađarima da mogu mirno da spavaju – zaštićeni od skupih troškova goriva koje bi embargo doneo ostatku Evrope.
„Uspeli smo da pobjedimo predlog Evropskog saveta koji bi Mađarskoj zabranio korišćenje ruske nafte“, rekao je on u snimku na Fejsbuku.
Druge zemlje bez izlaza na more, poput Slovačke i Češke, takođe su tražile više vremena zbog zavisnosti od ruske nafte. Bugarska, koju je Gasprom već odsekao od ruskog gasa, takođe je tražila izuzeće.
Nije pomogla ni kriza troškova života koja se oseća širom Evrope. Rastuće cijene energenata – između ostalog – smanjile su apetit nekih zemalja EU za sankcijama koje bi mogle da naškode i njihovim sopstvenim privredama.
Naftni sporazum EU je kompromisni sporazum – ali je takođe važan.
Moskva se u velikoj meri oslanja na svoj izvoz energije, a EU kaže da će ovaj sporazum smanjiti više od 90% ruskog uvoza nafte do kraja godine.
Ali s obzirom na svu zveckanje sabljama i antizapadnu retoriku koju slušamo od Vladimira Putina poslednjih nedelja, pretpostavljam da će ruski lider verovatnije reći Evropi: „Spremite se za još ekonomskih bolova zbog ovog embarga. Da vidimo koliko će trajati vaša podrška Ukrajini“.
Kremlj je svjestan razlika u mišljenjima unutar EU o tome šta da se radi o Rusiji – i možete biti sigurni da će Putin pokušati da ih iskoristi.
Rusija će tražiti nova tržišta, ali u pogledu nafte to nije brzo rešenje. Ne postoji infrastruktura za preorijentaciju izvoza nafte iz Evrope u Aziju, na primjer. A ako se ipak proda u Aziju – moraće to da uradi po sniženoj cijeni.
Tu je i pitanje ruskog gasa – o embargu na to bi se moglo razgovarati sledeće.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski, koji je učestvovao na samitu, pozvao je zemlje EU da prekinu svoje unutrašnje „svađe“, navodeći da su one samo pomogle Moskvi.
„Sve svađe u Evropi moraju da se okončaju, unutrašnji sporovi koji samo podstiču Rusiju da vrši sve veći pritisak na vas“, rekao je Zelenski putem video-linka.
Letonski premijer Krisjanis Karins rekao je da zemlje članice ne bi trebalo da se „zaglave“ na svojim ličnim interesima.
„To će nas koštati više. Ali to je samo novac. Ukrajinci plaćaju svojim životima“, rekao je on.
Rusija je u utorak prekinula isporuke gasa holandskoj kompaniji GasTerra zbog odbijanja da plati isporuke u rubljama. EU je saopštila da plaćanje u ruskoj valuti krši sankcije i da je Gasprom već prekinuo isporuke Poljskoj, Finskoj i Bugarskoj.
izvor BBC
