Umro je avangardni pijanista i kompozitor Toši Ičijanagi, koji je studirao sa Džonom Kejdžom i nastavio da predvodi napredak Japana u eksperimentalnoj modernoj muzici. Imao je 89 godina.
Ičijanagi, koja je bila udata za Joko Ono pre nego što se udala za Džona Lenona, umrla je u petak, prema Kanagava umetničkoj fondaciji, gde je Ičijanagi bio generalni umetnički direktor. Uzrok smrti nije naveden.
„Želeli bismo da izrazimo našu iskrenu zahvalnost svima koji su ga voleli tokom njegovog života“, rekao je predsednik fondacije Kazumi Tamamura u saopštenju u subotu.
Ichiianagi je studirao na Džulijard školi u Njujorku i postao pionir, koristeći slobodne kompozicione tehnike koje su mnogo prepuštale slučaju, uključujući ne samo tradicionalne japanske elemente i instrumente već i elektronsku muziku.
Bio je poznat po saradnji koja je prkosila granicama žanrova, radeći sa Jasperom Džonsom i Mersom Kaningemom, kao i inovativnim japanskim umetnicima poput arhitekte Kišoa Kurokave i pesnika-dramskog pisca Šudžija Terajame, kao i sa Ono, sa kojom je bio u braku nekoliko godina. godine počev od sredine 1950-ih.
„U svom stvaralaštvu, pokušavao sam da dozvolim da različiti elementi, koji se u muzici često smatraju odvojeno kontrastnim i suprotnim, koegzistiraju i prodiru jedni u druge“, rekao je jednom Ichiianagi u izjavi umetnika.
Japanska tradicionalna muzika ga je inspirisala i ohrabrila, rekao je, jer nije bila zaokupljena uobičajenim definicijama muzike kao „vremenske umetnosti“, ili onoga što je on nazvao „podelama“, kao što su relativno i apsolutno, ili novo i staro.
Moderna muzika se više bavila „značajnim prostorom, kako bi se obnovilo duhovno bogatstvo koje muzika pruža“, rekao je on.
Među njegovim poznatim delima za orkestar je i burno provokativni „Berlinski Renši“. Renshi je vrsta japanske kolaborativne poezije koja je otvorenijeg slobodnog stiha od starijih oblika poput „renku“.
Godine 1989, Ichiianagi je formirao Tokijski međunarodni muzički ansambl — The Nev Tradition (TIME), orkestarsku grupu fokusiranu na tradicionalne instrumente i „šomjo“, stil budističkog pojanja.
Njegova muzika je slobodno putovala kroz uticaje i kulture, prelazeći neprimetno od minimalističke avangarde do zapadne opere.
Ičijanagi je bio na turneji širom sveta, premijerno izvodeći svoje kompozicije u Karnegi holu u Njujorku i Teatru Jelisejskih poljana u Parizu. Nacionalno pozorište Japana mu je takođe naručilo nekoliko dela.
Ostao je plodan tokom godina, producirajući Koncert za marimbu i orkestar 2013. i Koncert za klavir br. 6 2016. godine, koji je Ičijanagi izveo solo na festivalu u Tokiju.
Ičijanagi je dobio brojne nagrade, uključujući nagradu Aleksandra Grečaninova od Džulijarda, L’ordre des Arts et des Lettres Francuske Republike i Orden izlazećeg sunca, Zlatne zrake sa rozetom i Medalju ljubičaste vrpce od japanske vlade.
Rođen u Kobeu u muzičkoj porodici, Ichiianagi je obećavao kao kompozitor u mladosti. Osvojio je veliko takmičenje u Japanu pre nego što se preselio u SAD kao tinejdžer, kada su takvi potezi još uvek bili relativno retki u posleratnom Japanu.
Sa porodicom se održava privatna sahrana. U toku je javna ceremonija u njegovu čast, koju organizuje njegov sin, javljaju japanski mediji.
